Нов. Рус тилидан Туйгун Валиев таржимаси Т.: «Янги аср авлоди», 2016. 488 б



Download 19,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet155/207
Sana24.02.2022
Hajmi19,73 Mb.
#183534
1   ...   151   152   153   154   155   156   157   158   ...   207
Bog'liq
bahorning-17-lahzasi-roman kutubxonachi.uz

339
Роман
олим сифатида келажакни осонлик билан та- 
саввур к;иларди. Германиядалигида у инглиз 
радиосини тинглашдан к;урк,арди ва Геббельс- 
нинг кулок;-мияни ейдиган ёлгон-яшик; сафса- 
талари орасидан ^ак;ик;атни пайк;ашга уринар- 
ди. Плейшнер бу санъатни батафсил урганди. 
У «Фолькишер беобахтер» газетасидаги ахборот 
ва мак;олаларни ук;иганда, дабдабали, голи- 
бона гапларга эътибор бермай, яъни пуст-пу- 
чокдарни четга суриб, хаёлан харитани к;изил 
юлдузли ва жигарранг байрок;чалар билан бе- 
заб борарди. Унга харита, шах,арларнинг номи 
ва 
ч и з р и ч
керак эди, холос. Ана шу учта нар- 
са Плейшнерга х;ак,ик;атни билиб бориш имко- 
нини берарди. У уз уйида, Берлинда к;анчалик 
турри фикр юритганлигига Швейцарияга ке­
либ, амин булди. У х;ар доим фашизмиинг рала- 
ба к;озониши маданиятни йук; к;илади ва ок;и- 
батда, миллатнинг айниб кетишига олиб ке- 
лади деб х,исобларди. Ер юзида яшаган одам- 
ларни кулларга ва хужайи нларга була бош- 
лашлари билан зодагонлар орасида инк;ироз 
бошланган эди. Рим фак;ат шунинг учун ^ало- 
катга учрадики, у бутун дунёга х;оким булиш- 
га интилди ва натижада ва^ший к;абилалар 
зарбаси остида х,алок булди. Умуман олганда 
х;ам, деб мулох,аза к;иларди Плейшнер, дунёга 
х;оким булиш га к;арор к;илган .^амма к;адимий 
давлатлар куч-кудрат чук;к;исига чик;к;ан паит- 
ларида инк;ирозга учрагаилар. Бунинг сабаби 
шуыдаки, куч бор жойда, одатда, гурур пайдо 
булади, гурур эса шузуэатпарастликка олиб бо- 
ради, бошга к;ийинчилик тушган йилларда эса 
ш у ^ р а т п а
растликдан гуррок; ва заифрок; нар- 
са булмайди. Греция ва Рим, уидан аввал эса


340
Миср ва Бобил х;окимлари галабалардан мает 
булиб, давлат - интилишлари х,ар хил кишилар 
жамоасидан иборатлигини ёддан чик;ариб куй- 
ганлар. Мамлакатдан ташк;арида Балабаларга 
эришиш к;адимги х;окимларни шунчалик узига 
жалб к,илганки, улар уз куллари орасида норо- 
зилик пайдо булаётганини х;ам, 
c o B F a
тегмаган 
сарой ахдларининг х,асратларини х,ам, ажойиб 
келажак устида хаёл суриб юрган мутафаккир 
ва файласуфларнинг мавжуд дунёдан норози 
булиб юрганликларини х,ам унутиб юборган- 
лар. Маълум бир душман устидан ралаба к;озо- 
ниб кеккайган император, фиръавн, трибун, 
хукмдор ва консуллар: менинг зарбимга чет 
давлатлар дош беролмас экан, норозилик бил- 
дираётган уз фук;ароларимни бостириш х;еч 
ran эмас деб уйлаганлар. Бунда улар бостириш 
учун асосий куч булиб хизмат к;илувчи кушин 
сафида вак,ти келганда тинчитилиши лозим 
булган кишиларнинг ака-укалари, болалари 
ёки оддий танишлари хизмат к,илажагини уну­
тиб куйганлар. Докимлару фук;аролар уртаси- 
даги ана шу зиддиятларда шундай тарак;к;иёт 
унсурлари бор эдики, уларни Плейшнер узи 
учун «тамаддун хамиртуруши» деб белгилаб 
куйган эди. Гитлернинг дах,шатли бир тажриба 
утказаётганини у яхши тушунарди: рейхнинг 
ж ах, он устидан цозонажак галабаси натижа- 
сида немис жамиятида х,ар бир немис к;андай 
урин тутганидан к,атъий назар, моддий фаро- 
вонлик билан таъминланиши лозим эди. Гитлер 
х,амма немисларни жах,он х,окимлари, ер юзи- 
даги бошк,а одамларни эса уларнинг фук,арола- 
ри к,илмок;чи булди. Яъни у, жуда булмаганда, 
иложи бор муддат мобайнида «тамаддум ха-



Download 19,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   151   152   153   154   155   156   157   158   ...   207




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish