Низомиддин млҳмудов дурдона худойберганова



Download 10,63 Mb.
Pdf ko'rish
bet7/162
Sana04.03.2022
Hajmi10,63 Mb.
#482481
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   162
Bog'liq
O\'zbek tili o\'xshatishlarining izohli lug\'ati (N.Mahmudov, D.Xudoyberganova)

қотмоқ
-
таёқдай қотмоқ
-
тараиладай қотмоқ
-
тахтадай қотмоқ - шамдай қотмоқ
-
тарракдай қотмоқ
-
бақадай қотмоқ
-
ҳайкалдай қотмоқ
-
тошдай қотмоқ.
Бу 
турғун ўхшатишлар қаторида «қотиш» белгисининг даражаси 
бир-биридан фарқли экани кўриниб турибди.
Тургун ўхшатишлар воситасида ифодапанадиган града- 
ция фақат шундан, яъни денотатгагина тегишли даражаланиш- 
дан иборат эмас. Ўхшатиш эталонларида ўхшатиш субъекти- 
га бўлган коннотатив, яъни субъектив-эмоционал, экспрессив 
муносабатлар ҳам даражаланган ҳолда ифодаланиши мум- 
кин. Юкорида келтирилган ўхшатишлар каторидаги, масалан, 
бақадай қотмоқ
-
ҳайкалдай қотмоқ
-
тошдай қотмоқ
турғун 
ўхшатишларидаги субъектив-эмоционал муносабат даражаси- 
нинг бир-биридан фарқли эканини сезмаслик мумкин эмас. Бун- 
дай ҳолат бошка тилларда хам кузатилади, масалан, рус тилида 
инсонни эстетик бахолашнинг лексик-грамматик ифода восита- 
лари тизимида градуаллашганлик алоҳида хусусият сифатида 
кайд этилади1.
Мутахассислар хақли равишда кайд этганларидек, баҳо 
универсал категория ҳисобланади, ер юзида «яхши - ёмон» 
хақидаги тасаввурлар мавжуд бўлмаган бирон-бир тил йўк. Де- 
мак, лисоний баҳо категориясини кадриятлар тизимини тилда 
акс этгиришнинг асосий усули, нутқий алоканинг ажралмас 
кисми сифатида тавсифлаш мумкин. Дунёни билишда, хусусан,
‘ Е. Мякишева
Эстетическая оценка человека в современном русском язьь 
ке: лингвистический и лингвокультурологический аспектш; Автореф. ...дисс. 
канд. филол. наук. - Омск, 2009, 5 12-6.
13
www.ziyouz.com kutubxonasi


нарса-ходисаларни бахолашда уларнинг реал хусусиятлари эмас, 
балки купрок тил субъектининг лисоний-миллий таассуротлари, 
ҳиссий ва аклий тажрибалари асос булади1.
Яна шу нарса хам мухимки, бахо «яхши - ёмон» бинар оппо- 
зициясидаги икки тушунча орасида бахолаш ўлчови (шкаласи) 
мавжуд бўлишини такозо этади. Бу ҳолатни кайд этган Е. Ф. Се- 
ребренникова мазкур оппозициянинг қадимдан «юкори -
куйи» оппозицияси билан боғликлигини хам таъкидлайди, 
яъни «юкори» тушунчаси «яхши» билан, «куйи» эса «ёмон» 
билан ассоциатив боғланади. Тадкикотчи айни пайтда «яхши -
ёмон» ва 
«юкори - куйи» оппозитив жуфтликлари ораси- 
даги мутаносибликнинг барча лингвомаданиятларда айнан бир 
хил эмаслигига, фаркли жихатларнинг мавжудлигига хам эъти- 
борни каратади, яъни, масалан, Россияда билим 1, 2, 3, 4, 5 тар- 
зидаги ўсиб борувчи шкала билан бахоланади, Германияда эса, 
аксинча, билимнинг юкори бахоси 1, паст бахоси 5 тарзида бел- 
гиланади2.
Бир кадар ғайритабиий туюладиган юкоридаги мулоҳазалар 
жиддий илмий асосга эга, албатта.
Муайян тушунчаларга муносабат, уларни баҳолаш меъёр- 
лари ва ўлчовлари турли халкларда, демакки, тилларда бир- 
биридан сезиларли даражада фарк килади. Масалан, хол ўзбек- 
ларда, умуман, Шарқда аёл гўзаллигининг мухим белгиларидан 
бири ҳисобланади, аёл гўзаллиги васфида Шарк шуароси ай- 
тарли ҳеч бир замон ёр чехрасидаги бу кичик нуқтани четлаб 
ўтмаган, ҳатто бу нозик нуқта бадали бобида хайратни шошир- 
ган муболағапар яратган. Ҳофиз Шерозийнинг куйидаги мисра- 
лари машхур:
Агар кўнглимни шод этса ўшал Шероз жонони,
Қаро холига бахш
э
тгум Самарқанду Бухорони.
Ўзбек халк оғзаки ижоди дурдоналарида ҳам хол гўзал- 
ликнинг мухим унсурларидан бири экани бот-бот таъкидпанади. 
Масалан, ўзбек хапк назмида мана бундай сатрлар бор:
Хотин бўлган билан барин тенг дема,

Download 10,63 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   162




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish