Низомиддин млҳмудов дурдона худойберганова



Download 10,63 Mb.
Pdf ko'rish
bet4/162
Sana04.03.2022
Hajmi10,63 Mb.
#482481
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   162
Bog'liq
O\'zbek tili o\'xshatishlarining izohli lug\'ati (N.Mahmudov, D.Xudoyberganova)

В. Огольцев.
Словарь устойчившх сравнений русского язмка (синоннмо- 
антонимический). - М., Русские словари. АСТ Астрель, 2001, 5-6.
1В. Огольцев
Кўрсатилган лугат, 5-6-6.

Е. Некрасоеа.
Сравнения обшеязикового типа в аспекте сопоставительно- 
го анализа художественних идиолектов / Лингвистика и поэтика - М., 
«Наука», 1979, 225-6.; 
Л. Лебедова.
Устойчивме сравнения русского язика. 
- Краснодар: Кубанский ГУ, 2003, 3-6.; 
Ф. Хакимзянов.
О словаре устойчи- 
вь
1
х сравнений татарского язмка // Российская тюркология. - Москва-Казань, 
2010, №2. 80-6.
7
www.ziyouz.com kutubxonasi


уйғун холатда танланиб, нутқий жараёнда кўлланади. Қуйидаги 
бир неча мисолда хам буни кўриш мумкин: 
Унинг бу хисла-
ти ҳам ҳаммага отнинг қашқасидай маълум
(Чўлпон. Кеча ва 
кундуз). 
Болалари... қурққанларидан бақадек қотиб қолишди
(М. Низанов. Охират уйқуси). 
Фақат шуни қулогингга қўргошин-
декқуйиб олишингни истардим
(П. Сэлкудяну. Гумрох).
Ўзбек тилшунослигида турғун ўхшатишлар ёки В. М. Оголь- 
цев таъбири билан айтганда, компаратив ибораларнинг ўэига 
хосликлари, уларнинг фразеологик ибораларга, умуман, тил ва 
нуткка муносабати аник белгиланган эмас. Юкорида таъкидла- 
ганимиздек, аслида улар хам айни фразеологик иборалар каби 
тил бирликлари бўлиб, нутқнинг экспрессивлиги учун хиз- 
мат килади. Ҳозирга кадар турғун ўхшатишлар хам худди эр- 
кин (индивидуал-муаллиф) ўхшатишлар каби одатдаги синтак- 
тик структура сифатида ўрганилган, уларнинг тургунлашиб, 
яхлит ифода мақомида тил бирлигига айланиш жараёнлари 
тадкикотчилар эътиборидан четда колган.
Рус тилшунослигида хам ҳар қандай ўхшатиш конструкция- 
сини муайян синтактик структура сифатида ўрганиш анъана- 
га кириб колган. Айрим тадкикотчилар ҳатто эркин ўхшатиш 
конструкцияларини хам, турғун ўхшатиш конструкциялари- 
ни ҳам синтактик тузилишлар сифатида ўрганиш максадга 
мувофиклигини таъкидлайди. М. И. Черемисина 1976 йилга- 
ча рус тилшунослигида ўхшатиш конструкциялари тадкикига 
бағишланган 100 дан ортик иш эълон килинган бўлишига 
карамай, хали-хамон бундай конструкцияларнинг синтак- 
тик мохияти етарли даражада очиб берилмаганини кайд этади. 
Шу муносабат билан у бундай деб ёзади: «Тан олиш керакки, 
ўхшатиш - бу синтактик категориядир ва унинг тадкики синтак- 
сис доирасида олиб борилиши лозим. Ўхшатиш тилшунослик- 
нинг шу бўлими методлари ва усуллари воситасида ўрганилиши, 
синтаксиснинг махсус тили, яъни унинг терминлари ва тушун- 
чалари асосида тавсифланиши керак»1 2
. Тўғри, у айни пайтда 
ўхшатиш конструкцияларининг бениқоя хилма-хил турлари мав- 
жуд эканини, мавжуд синтактик систематика доирасида уларни 
ягона бир синфга бирлаштириб бўлмаслигини ҳам айтади, аммо 
барибир синтаксис бу ходиса талкинида етакчилик килиши ло- 
зимлигига ургу беради.
Ўхшатиш, метафора каби ҳодисалар тилшуносликда компара- 
тив троплар деб хам юритилади3. Бунда, албатта, ўхшатишнинг

М. Черемисина.
Сравнительние конструкции русского язмка. - Новоси- 
бирск, «Наука», 1976, 5-7-6.
2М. Черемисина.
Кўрсатилган асар, 3-6.
8
www.ziyouz.com kutubxonasi


асосида ҳам, метафоранинг асосида ҳам киёслаш-ўхшатиш усу- 
ли ётгани эътироф этилади. Аслида метафора хам ўхшатиш, 
фақат у - яширин' ёки қискарган ўхшатишдир. Буни ўз вақтида 
Аристотель жуда аниқ ва содда қилиб кўрсатиб берган. Унинг 
фикрича, ўхшатиш ҳам метафорадир, чунки улар ўртасида ар- 
зимаган фарқ мавжуд, холос. Масалан, 

Download 10,63 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   162




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish