узиб ташлагудек эди
(X. Дўстмухаммад.
Ок либос). Қозонхон рухи ҳам амирзода Ҳусайн каби баходир
куёв билан фахрланиб, сапчадек
узилган
бошига ортик ачин-
маса керак, - хазил килди маст амирлардан бири (Ғ. Каримий.
Кўрагон). Агар шулар бўлганда бир бошидан тегиб, барининг
бўйнини кийиб, деҳконлар қовунни узгандай, барининг калла-
сини сапчадай
узиб,
бир ерга уйиб кетар эдим-да (Қундуз билан
Юлдуз). Сапча каби шартта гза/к)и Қилич солиб бадкор бошини
(С. Ҳаким. Олис юлдуз). Анқо Тўра кўшини Андижонга бости-
риб келганда хам қаттик жанг кечди, майдонда ҳар икки томон-
дан ҳам каллалар сапчадай
узилди,
кўп талафотларга учраган
ғаним кочиб кутулди (М. Али. Улуг салтанат). Эвох, ким бил-
син, кўкка етган шу азиз ва мўътабар бошини бешикда беозор
тамшаниб ётган шу гўдак бир кун келиб сапчадай
уздириб
таш-
лашини билганида... (X. Султон. Бобурийнома). Гулга тикилган
кўзингни ўйиб, бошингни сапчадек
узиб ташлаймен,
амир!..
(О. Ёкубов. Улугбек хазинаси).
С А Р В
САРВДАЙ (КАБИ. МИСОЛИ)
Тик, адил,
келишган. Одамнинг қадди-комати ҳақида.
Унинг сарвдек
тик
комати йигитнн бефарк қолдирмади
(М. Ҳазраткулов. Султон билан малика). Ҳовлингиздан шарқи-
раган сой ўтса, Елкагиздан куёш ўтса, ой ўтса. Қошларингиз ман-
гу камон ёй ўтса, Сарв мисоли
адил
колса бўйингиз, Тўлармиди
хеч тўлмаган кўнглингиз? (С. Саййид. Сизга). Тикилиб бўй, кади-
183
www.ziyouz.com kutubxonasi
га, Саряидай коматига (Т. Сулаймон. Қирк шахсувор). Сарвдек
бўй-бастингга дейман тасанно (М. Мирзо. Маликаи жахон). Улар
бўлсам, Сенгина деб ўлойин, Сарвдай қоматингни қули бўло-
йин (Ҳ. Худойбердиева. Кўзи борлар тўғри йўлдан юрмаса...).
С А Р О Б
САРОБДАЙ (КАБИ, СИНГАРИ)
Йўқолмоқ.
Тамоман асарсиз, изсиз йўқ бўлмок.
Наҳог, бир умр жозиб ранглар олами фукароси бўлиш на-
сиб килмай, шалвираганча
мискину ноумид яшасам, етиму
есирлик азобига маҳкум туйғуларим зим-зиё багрим кунжакла-
рида саробдай ному нишонсиз
йўқолса
?! (А. Дилмурод. Хаёл
чўғланиши). Ўша тушунуксиз издиҳом сирли йўсинда комига
тортар экан, бирдан орзу-умидларим сароб каби қаёкқадир че-
кинади (А. Дилмурод. Хаёл чўгланиши). Бу савол миямда қайта-
кайта такрорланар ва хар гал унинг ўйчан юзига бокишим билан
карорим сароб сингари изсиз
йўқоларди
(Н. Ҳайиткулов. Том-
чи). Табассумида нафис бир жозиба аксланди. Шунда юраги-
ни эзаётган нохуш ўйлар саробдек тарқалаётганини ҳис этди
(Ҳ. Мусурмонова. Қиёфа).
С А Р О Й
САРОЙДАЙ (КАБИ, СИНГАРИ)
Кенг, катта, ҳашаматли.
Одатдагидан фаркли жой-макон
хакида.
Хол Бўтаевич ўғлининг саройдай
кенг
кабинетда елкасигача
креслога ботиб ўтиришини истайди (А. Кўчимов. Ҳалка). Кенг
ички-ташки данғиллама ховлида, саройдай
ҳашаматли
, бой
безакли уйларда уни хеч нарса кизиктирмас, бу хонадоннинг
одамлари хам, нарсалари хам душман, ёт, совук кўринар эди
(Ойбек. Қутлуг кон). Покиза аёл экан. Гўри нақ саройдай
кенг-
катта
очилибди (Ойбек. Қутлуг кон). Саройдек келадиган бу
мухташам ресторандаги бор-йўк хўранда шугина эди. Қолганлар
кеча жўнаб кетган (Э. Аъзам. Чапаклар мамлакати). Саройдай
уй хувуллаб колди (И. Зойир. Тўтинома).
С А Қ И Ч
(ХУДДИ) САҚИЧДАЙ (КАБИ, СИНГАРИ)
1.
Қора, қоп-қора.
Қора ёки шунга мойил рангдаги нарсалар
хакида.
Унинг бошидаги дубулғаси бир томонга кийшайган,
184
www.ziyouz.com kutubxonasi
сакичдай
Do'stlaringiz bilan baham: |