бўшашиб
, бир чеккада ўтирарди (Мирмуҳсин. Умид).
П У Д А Т
ПЎЛАТДАЙ
Қаттиқ, мустаҳкам, пишиқ; тобланмоқ,
чиникмоқ.
Уч-тўртта ўк шохлар орасидан ўтиб филнинг оркасига
урилди, лекин пўлатдай
қаттиқ
ва капин фил териси-
га ботолмай, ерга учиб тушди (П. Қодиров. Юлдузли тунлар).
Фронтни-ку мана ўзингиз айтиб беряпсиз, Ваҳоб ака, илло
мана шу ернинг ўзида одамларимизнинг азаматлиги, пўлатдай
мустаҳкампнплни
каранг (Р. Файзий. Ҳазрати инсон). Биз Тош-
бу ҳаёти саҳифаларига ...назар ташлар эканмиз, тарихнинг су-
ронли йилларида унинг пўлатдек
тоблангани,
...оёғига этик
кийиб, кош корайгунга қадар жўяклар ичидан чикмаганини
кўрамиз (Н. Каримов. Миртемир). Пўлатдек
пишиқлик
, матонат
берди Темир кишанларнинг даҳшатли ёди (Чўлпон. Ўн олти).
П Ў Р Т А Н А
ПЎРТАНАДАЙ
Қайнаб тошмоқ,
отилмоқ, кўпаймоқ;
кучли,
шиддатли.
Ҳаммасини яна бошдан бошлаш керак эди. Мавлонкуловлар
бурчак-бурчаклардабикиниб ётарди... Иш деганлари пўртанадек
қайнаб тошарди -
борлиғинг билан шўнғиб кетдинг (X. Сул-
тонов. Ажойиб кунларнинг бирида). Аллақандай намхуш, туп-
рокдай майин бу кумликларнинг чегараси кўринмас, пўрта-
надай
«тошиб»
бир-биридан баландлашиб кетган эди (О. Еку-
бов. Излайман). Баданни жизиллатиб куйдирадиган иссик ша-
мол чанг аралаш кум заррапарини пўртанадай кўтариб машина
устига ота бошлади (С. Кароматов. Сўнгти бархан). Кўз ёши-
нинг пўртанадай кушшлиги, баъзан уни тўхтатиб бўлмаслигини
ўшанда билганман (Қ. Кенжа. Тог йўлида бир окшом).
ДАМИ (ЕЛИ) ЧИҚҚАН ПУФАКДАЙ
12- Н. Махмудов, Д. Худойберганова
177
www.ziyouz.com kutubxonasi
р
Р А П И Д А
РАПИДАДАЙ
Кенг, юм-юмалоқ,
катта, ўхшовсиз. Кўпрок одамнинг юзи,
қўли, кафти кабиларга нисбатан.
Заррин тўн кийиб, камарига олтин бандли шамшир тақкан
доруға Мироншох Али Қушчига ер остидан бир қараб қўйди-да,
рапидадай
кенг
юзини тескари буриб, мармар пиллапояларни
дукурлатиб, пастга тушиб кетди (О. Ёкубов. Улуғбек хазина-
си). Мироншоҳ олтмишлардан ошган, йўғон, норғул одам эди.
Унинг рапидадай
юм-юмалоқ,
қип-қизил юзида, аланг-жаланг
кўзларида аллакандай тараддуд бор эди (О. Ёқубов. Улуғ-
бек хазинаси). Ув, Раҳимтой! - Оксокол рапидадек кўлини пахса
қилди. - Бердисини айтгунча уриб ўлдирма-да, одамни (У. Ҳоши-
мов. Икки эшик ораси). «Айик» йиғлаётган болани унинг кўли-
дан авайлаб олди. Бир кўллаб болани кўтарганча, рапидадек
кафти билан аёлнинг бошини силади (У. Ҳошимов. Узбек иши).
Саломатмисиз, омонмисиз? - у новча кишининг рапидадек қўли-
ни ўзининг дўмбоқ кафтлари орасига олиб, беозор силкитарди
(У. Ҳошимов. Нур борки, соя бор).
Р Е З И Н К А
РЕЗИНКАДАЙ
Чузмоқ.
Гапни керагидан ортик узун килмоқ ёки муайян
ишни вактида бажармай, пайсалга солмок.
Гапни ҳам резинкадай
чузиб юбордимми,
ажабланманг, мен
азалдан эзмароқман (Т. Малик. Шайтанат). Омадингиз йўк экан,
ланж у одам, ишни резинкадай
чўзади
(Т. Малик. Шайтанат). Бу
латтачайнарлигингиздан маънили иш чикмайди, оғайничалиш. Ё
бориб Мабийига очиқ айтинг, ё ундан тамом воз кечинг. Бунақа
резинкадек
чўзманг
(А. Аъзам. Алмисокдан колган Карим). Га-
пинг бўлса, резинкадай
чўзавермай,
айтиб кўя колмайсанми?
(О. Ёқубов. Матлуба).
178
www.ziyouz.com kutubxonasi
Р И С О Л А
(ХУДДИ) РИСОЛАДАГИДАЙ
Талабга жавоб берадиган, меъёрга мувофиқ келадиган;
ҳаракат ёки ҳолатнинг ана шу даражада бўлмоги.
Бу «кора иш»ни мулозимлари рисоладагидай бажарар
эдилар (Т. Малик. Шайтанат). Тўнғич Александра ...шариат
коидаларининг барчасига амал қилади, маҳаллий тилни билади,
эрини оқлагани оқлаган, у мени йўлдан ургани йўқ, рисолада-
гидек эр, турмушимиз яхши, қорним тўқ, эгним бут, илгарилари
оч-юпун эдим, дейди (С. Афлотуний. Гумрохдар). Бу оилада хар
қандай ҳангома одоб чегарасидан чиқмас, ички маданият, муо-
мала тартиби худди рисоладагидай сақланарди (А. Абдуллаев.
Дард). Шу зайлда Кесакполвоннинг ҳомийлари ҳам ўзгараверди.
Езилмаган қонун асосида янги Зўр салафининг ишини рисолада-
гидай давом эттирарди (Т. Малик. Шай ганат). Икки ёрти бир бу-
тун бўлиб, рисоладагидай оила яратолмадиг-у, сиз аллакандай
корхона ҳакида орзулайсиз-а (А. Абдуллаев. Дард).
Р У С Т А М
(ХУДДИ) РУСТАМ(И ДОСТОН) ДАЙ (КАБИ. СИНГАРИ)
Do'stlaringiz bilan baham: |