Низом ий номидаги тош кент давлат педагог ика


Ф а л са ф а ф а н и н и н г и ж т и м о и й



Download 9,08 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/107
Sana07.03.2022
Hajmi9,08 Mb.
#485362
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   107
Bog'liq
Фалсафанинг умумназарий масалалари copy

12
Ф а л са ф а ф а н и н и н г и ж т и м о и й
в а з и ф а л а р и (ф у н к ц и я л а р и )в а
м у а м м о л а р и


Илмий фалсафа одамзотни хаётбахш дунёкараш эгаси килиш функцияси оркали 
олам, 
ундаги 
барча 
муносабатлар 
ижтимоий 
тараккиётга, 
инсон 
баркамоллигига хизм ат килиши учун 
к у р а ш у в ч и л а р
авлодини етиштиришга 
харакат килади.
Фалсафа оламни билиш методи оркали фанларга нисбатан эвристик, уйг- 
унлаш тириш , бирлаш тирувчилик, мантикий-гносеологик (билишга оид) каби 
функцияларни хам бажаради. Бу, унинг методологик функцияси булиб, барча 
фанларга дойр мураккаб назарий ва фундаментал муаммоларни хал этиш га 
ёрдамлашади.
Фалсафа фани муаммоларини маънисиз, деб каровчи окимларнинг 
даъволари танкиддан хам губандир. Чунки хар бир элат, миллат олдида муайян 
тарихий даврда пайдо буладиган муаммолар фалсафий тахдил, фалсафий 
карашлар йули билан хал этиб келинган ва шундай булиб колаверади. Улар 
ичида одамнинг умуман оламга муносабати муамоси - дунёкараши энг мухими 
хисобланади. М оддий ва рухий олам уртасидаги муносабатларни аниклаш, 
табиат ва жамият конунлари хакикатан хам мавжудми ёки одамзот тартиб- 
коидага булган эхтиёжи туфайли уни уйлаб топганми, одам нима ва оламдаги, 
яъни умумий алокадорликлар ичида унинг урни кандай - у яратувчими ёки 
бузгунчи кудратми, инсон акл-заковатининг табиати нима, одам узини куршаб 
олган оламни ва уз-узини била оладими, хакикат ва адашиш деганда нима 
англашилади, эзгулик ва ёвузлик нима, кандай конуниятлар ва кандай 
йуналишлар инсоният тарихини харакатга келтиради каби дунёкараш билан 
богланиб кетган муаммоларни англаш, уларни хал этиш оркали оламда узининг 
муносиб урнига эга булиш хар бир индивидда оламий фикрлаш кобилиятини 
вужудга келтиради.
Табиат уз тараккиётининг Ноосфера - Акл сохаси боскичига утганлиги 
муносабати билан Она-табиатни мукаррар хапокатдан саклаб колиш муаммоси 
фан-техника, ахборот ва нано технологиялардан умумбашарий манфаатлар 
йулида фойдаланиш усулларини излаш ва топиш фалсафа фани олдига янги 
катта вазифаларни кундаланг килиб куймокда.
Илмий-техника инкилоби (ИТИ) туфайли анъанавий тафаккур ва турмуш 
тарзи инкирозга учрагани, янги даврга мувофик келадиган турмуш тарзини 
ш акллантириш, инсоният акл-заковати ва унинг меваси булган фан-техника, 
ахборот ва нано технологиялар муваффакиятларини тула-тукис бунёдкорлик 
ишларига буриб юбориш муаммоси пайдо булдики, уни фалсафий дунёкараш 
негизидагина хал этиш мумкин.
Умуман фалсафа фани олдида турган барча муаммоларни асосан бешта 
гурухга булиш максадга мувофикдир: а) онтологик, б) антропологик, в) 
аксиологик, г) гносеологик, д) практикологик. Бу муаммоларнинг барчаси
13


дунёкараш нинг муайян типи 
билан 
богланиб 
кетади. 
Аммо 
илм-фан 
хулосалари, далилларига таянган фалсафий дунёкараш оркали инсоният 
миллий ва умумбашарий муаммоларни кадам-бакадам хал эта олишига умид 
боглаш хар бир кишида ижобий хис-туйгуларни вужудга келтириб, хаётини 
мазмунли ва кадрли этади.
Хулоса: а) «фалсафа» ва «фалсафа фани» тушунчаларидаги умумийлик ва 
айримликни англаш багоят мухим ахамиятга моликдир; б) фалсафа фанининг 
уз тадкикот сохаси (объекти) ва предмета борки, шу оркгши у бошка фанлардан 
ажраб туради; в) фалсафий дунёкараш хам миллий, хам умумбашарий мохиятга 
эгадир; г) фалсафа фани бир катор функцияларни бажаради ва шулар оркали 
ижтимоий муаммоларни хал этиш йулларини излайди ва топади.

Download 9,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   107




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish