Низом ий номидаги тош кент давлат педагог ика


Ф а л с а ф и й д у н ё к а р а ш , у н и н г



Download 9,08 Mb.
Pdf ko'rish
bet7/107
Sana07.03.2022
Hajmi9,08 Mb.
#485362
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   107
Bog'liq
Фалсафанинг умумназарий масалалари copy

Ф а л с а ф и й д у н ё к а р а ш , у н и н г
м и л л и й ва у м у м б а ш а р и й м о х и я т и


олий кадрият эканини индивидлар онгига етказиш ва, энг мухими, миллий, 
диний, иркий ёки бошка тафовутлар туфайли хар кандай шакл-шамойилда 
душман образи яратиш сиёсати ва мафкурасининг гайриинсоний мохиятини 
фош килиб ташлаш мумкин. Дунёда йигилиб колган ва тобора купайиб 
бораётган муаммоларни хамма элатлар, халклар, миллатлар биргаликда, хам кор 
ва хамнафас булган шароитда хал этиш мумкин. Бунинг учун одамзот рухини 
поклашда 
барча динларнинг 
намоёндалари 
ва 
илм-маърифат 
ахллари 
биргаликда изланишлари, бу йуналиш буйича узаро иттифок тузишлари 
максадга мувофикдир. Шунда фалсафа фанининг миллий ва умумбашарий 
ахамияти бекиёс ошиб кетади.
Албатта, Узбекистонда маънавият миллий негизда ривожланиши лозим 
ва бу хол умуминсоний кадриятларнинг карор топиши учун кафолат булади. 
Х,ар бир миллатнинг тарихан таркиб топган уз табиати (менталитета) ва шунга 
мувофик узига хос дунёкараши, тафаккур ва турмуш тарзи буладики, бу уша 
миллатнинг фалсафий карашларида уз мужассамини топади. Масалан, дунёдаги 
хар бир минтака ва айрим халкдар тарихий хотираси асосида турлича фалсафий 
окимлар пайдо булган ва хозирги даврда хам мавжуд. Масалан, марксча 
фалсафа Германияда вужудга келган булса-да, аммо у Гарбий Оврупо халклари 
тарихий хотирасига асосан мувофик келади. Большевизм гоялари (ленинча 
фалсафа) Россия хал клари тарихий хотирасига монанд тарзда шаклланди. Фук 
халкига 
хос радикализм, яъни ижтимоий вокеликни бирдан узгартиришга 
интилиш тенденцияси ана шу фалсафада уз ифодасини топди. Бу фалсафа бир 
авлод умри давомида айрим олинган мамлакатда “социализм” куриш мумкин 
деб хисоблади. Фалсафа фанининг микдор ва сифатнинг узаро утиш конунига 
хилоф булган ижтимоий ходисаларга бундай ёндашув кандай хунрезликларга 
олиб келгани маълум.
СССР нинг парчапанишида хам сиёсат ва мафкурада рус радикализмига 
асосланиш, яъни мулкнинг умумийлиги рухида яшаган авлод билан 500 кунда 
мулкнинг хусусийлиги - бозор иктисоди муносабатларига утиш мумкинлигига 
ишониш - бу, рус радикализмининг яна бир куринишда намоён булиши эди. 
Н атиж ада умумхалк мулки мохият-эътибори ила талон-тарож этилиши, у бир 
туда баднафс олгирлар кулига утиб кетишига йул очиб куйди. Мана, 20 йилдан 
ошяптики Россия халклари бунинг окибатларини татиш да давом этмокдалар. 
Бир ховуч одамлар тукин - сочинликда яшаса, халкнинг асосий кисми мохият - 
эътибор-ила кашшокликка махкум этилдики, хозирги кунда бошкарилаётган 
рус давлати унинг асоратларини тугатиши жуда кийин келяпти.
Миллий фалсафа яратиш майл (тенденцияси) барча мамлакатлардаги 
каби Узбекистонда хам мавжуд. Аммо у миллий кадриятлар гултожиси 
сифатида умуминсоний кадриятлар мажмуаси булган фалсафа фанига ва
ю


фалсафий карашларга терс булиб кдлмаслиги устида ran боради. Турлича 
фалсафий окимлар мавжуд ва яна янги окимлар пайдо булаверади. Бирок, бу 
окимларнинг биронтаси, жумладан миллий фалсафа фалсафа фанининг урнини 
эгаллаб олишдан эхтиёт булиш зарур. Акс холда ижтимоий ходисаларга 
марксча синфийлик тамойиллари урнини миллий махдудлик тамойиллари 
эгаллаб, миллий мафкура ёрдамида фалсафий акидапарастликка йул очилиши 
мумкин. 
Куйидаги 
таблица 
одам-олам 
муносабатларини 
англаб 
олиш 
имкониятини вужудга келтиради.
«Одам-олам» муносабатлари схемаси

Download 9,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   107




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish