Низом ий номидаги тош кент давлат педагог ика


§ катта укитувчи Н.Аминова), (П-булим 5-§ катта укитувчи У.Мамаюсупов), (II-



Download 9,08 Mb.
Pdf ko'rish
bet4/107
Sana07.03.2022
Hajmi9,08 Mb.
#485362
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   107
Bog'liq
Фалсафанинг умумназарий масалалари copy


§ катта укитувчи Н.Аминова), (П-булим 5-§ катта укитувчи У.Мамаюсупов), (II- 
булим 3-§ катта укитувчи М.Мамаджонова), (III-булим 6-§- катта укитувчи
3.Надирова), (Н-булим 6-7§ укитувчи А.Абданов), (III-булим 4-§; IV-булим 1-§ 
стажёр-тадкикотчи-изланувчи Н.Тангиров), (III-булим 1-§ стажёр-тадкикотчи-


изланувчи Б.Аллаев), (IV булим 3-§ ва 6-§ 
стажёр-тадкикотчи-излан\ вчи 
К.Камолова), 
(П-булим 
6-§ 
стажёр-тадкикотчи-изланувчи 
С.Панжиев), 
(IV- булим 2-§ у киту вчи М. Нуртулашев)лар томонидан ёзилган.
Укув кулланма доирасидаги муаммолар ва уларнинг ечимлари хакидаги 
фикрлар бахс-мунозарали булиши мумкинлиги боис, кизикувчилар хукмига 
хавола этилаётган уш бу кулланмадаги масалаларга сизни бефарк колдирмайди, 
бу борада сиз уз мулохазаларингизни бизга ёзиб жунатишингизга умид килиб
сизларга о’лдиндан уз миннатдорчилигимизни билдирамиз.
Манзилимиз: Тош кент шахри, Яккасарой тумани, Юсуф Хос-Х,ожиб
кучаси, 103- уй, Низомий номидаги ТДПУ “Ф алсафа” кафедраси.
5


I БУЛИМ. ФАЛСАФА ФАНИНИНГ НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ
1.1. Фалсафанинг фан сифатида шаклланиши - тарихин-тадрижин
(эволюцион) жараён.
Одам-олам 
муносабатларини 
илмий 
тушунишда фалсафий карашларнинг алохида, 
бетакрор урни бор булиб, унинг фан сифатида 
шаклланиши узок тарихии жараёндир. Фан сифатида унинг уз тадкикот 
объекта, предмети ва функциялари бор, албатта. Хар бир тарихий давр 
муаммолари ечимини топиш га интилиш фалсафий карашлар такомиллашиб 
боришига сабаб булган.
Олам ва унда одамнинг урни муаммоси хамиша кизгин бахс-мунозара 
объекти булиб келган. Бу муаммога илмий жихатдан ёндашишнинг карор 
топишида барча мамлакатлар, жумладан, Узбекистон файласуфларининг хам 
хизматлари бор.
Оламни, унда одамнинг урнини фалсафий идрок этишдан аввал 
«фалсафа» ва «фалсафа фани» тушунчалари уртасидаги умумийлик ва 
айримликнинг фаркини англаб олиш мухимдир. «Фалсафа» умумий ва кенг 
тушунча булиб, олам, унда одам ва унинг уюшМалари (жамоалари, ижтимоий 
харакатлари, партиялари, давлатлари ва х.к.)нинг урни, кискаси, инсон омили 
кандай? деган саволларга хар бир тарихий даврда, минтака ва 
мамлакаг 
халклари, тафаккур ва турмуш тарзларидан келиб чикиб, турлича карашлар 
мавжуд булган ва хозир хам шундай.
Инсонда табиатан фалсафий фикрлашга мойиллик кучли. «Философия» 
атамаси юнонча иккита суз бирикмасидир («филио» - севаман, «софио» - 
донолик). «Фалсафа» эса лотинча «философия» сузининг узбекчапашган шакли 
булиб, у «донишмандликни севиш» маъносини англатади. Немис философи 
Гегелнинг фикрича, фалсафа донишмандликнинг узидир. Шу нуктаи назардан 
Караганда, 
эртаклар, ривоятлар, достонлар, кушиклардан тортиб барча 
динларнинг мукаддас китобларидаги олам, унда одамнинг урни кандай булиши 
керак, деган саволга узига хос жавоблар бор. Шунинг учун кадимги греклар 
барча 
фанларни 
фалсафа, 
яъни 
донолик, 
донишмандлик 
ифодаси 
хисоблаганлар Натижада одатий (кундалик) онгда тарихан «фалсафа - фанлар 
фани», «фалсафа - фанлар онаси» деган фикр кенг таркалган. Эшитилиши 
жозибали в а эхтиромли куринган бу иборалар остида фалсафани фан сифатида 
тан олмаслик майллари мавжуд, бу эса фалсафанинг хозирги холати учун тугри 
эмас. Шундай булишига карамай, олимларнинг баъзилари ана шу акидага 
таяниб, фалсафа фанига муносабат белгилайдилар.

Download 9,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   107




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish