+микробиология китобч doc



Download 232,9 Kb.
bet35/47
Sana26.04.2022
Hajmi232,9 Kb.
#584771
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   47
Bog'liq
0009 MM Mikrobiologiya

Антитоксин. Хайвон организмида токсинга карши нейтраловчи моддалар булади, ана шу моддага антитоксин дейилади. Агар захарли модда токсин еки экзотоксин хайвонга юборилса, шу моддага карши антитоксин хосил булади. антитоксинлар кон зрдобига куп тупланади, шунинг учун касалликдан тузалган одамга иммунизация (эмланган) килинган хайвоннинг кон зардоби ишлатилади.
Антитоксинлик зардобнинг таъсирини куеда синаб курса булади. 2 та куен олиниб, бирига хайвонни улдирадиган токсин – захар юборилади, бу контроль хисобланади. 2 – куенга хам улдирадиган микдорда токсин юборилади, лекин шу токсинга етарли микдор антитоксин зардоби кушилади. 1 – куен улади, чунки унга факат токсин юборилган, 2 – куенга юборилган токсин таъсирида нейтралланиб куенга таъсир эта олмайди ва бу куен сог колади. Бу тажрибада токсин антитоксин зардоб натижасида нейтралланишини очик куриш мумкин.
Айрим олимлар антитоксин токсинни парчалар, унинг захарли хусусиятини йукотади деб тушунганлар. Текширишлар бу фикр нотугрилигини исботлади. Масалан, токсинга антитоксинли зардоб юборилса токсин унинг захарлик хусусиятинийукотиб нейтраллайди. Ана шу нейтралланган токсинни яна ажратиб олиш мумкин. Бу ажратиб олинган
токсин яна аввалгидай захарлик хусусиятга эга булади. Демак, токсин таъсирида парчаланмасдан факат нейтралланар экан.
Антитоксинлик зардоблар жуда куп касалликларни даволаш учун ишлатилади. Масалан, дифтирея, тетанус, гангрена, илон ва чаен чакканда уларнинг захрига карши антитоксинли зардобюборилади. Антитоксинли зардобларни отларда тайерлаб олинади. Бунинг учун махсус вакцина ва зардоблар институти бор. Бунинг учун сог ва еш отларга шу токсин захарлар юборилади (хар хафта). Натижада отларда шу токсинга карши антитоксинлар хосил булади. бу 3 – 4 ой давом этади. Кейин отдан 6 – 7 литр кон стерил холда олинади. Кон тиндирилади, антитоксинли зардоб юкорига чикади.


Назорат саволлари:

  1. Патоген микроорганизмлар хакида тушунча.

  2. Инфекция.

  3. Микроорганизмларнинг патогенлиги.

  4. Вирулентлиги ва захарлиги.

  5. Экзотокеин.

  6. Эндотоксин.

  7. Антитоксин.

  8. Микроб культураси нима.

  9. Бактерио фаг деб нимага айтилади. 10.Инфекция нима.


Download 232,9 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   47




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish