+микробиология китобч doc


Соф ва электив культуралар



Download 232,9 Kb.
bet33/47
Sana26.04.2022
Hajmi232,9 Kb.
#584771
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   47
Bog'liq
0009 MM Mikrobiologiya

Соф ва электив культуралар. Бактерияларнинг бир тури булган культура соф культура дейилади. Соф холдаги культурани ажратиб олиш анча мураккаб, лекин бундай культуранинг ахамияти катта. Чунки соф холда ажратиб олинган культурада бактерияларнинг морфологияси, физиологиясини, биологик хусусиятлардан ташкари электив культуралар хам маълумдир.
Электив культура деб, куп микроорганизмлар орасида айрим бир турининг ривожланиш учун шароит яратишга айтилади. Тупрокдаги куп турли микроорганизмлардан айрим турларини ажратиб олиш мумкин. Электив культуралар усулини 1 – марта Виноградский ишлаб чиккан ва нитрификаторларнинг тупрокдан ажратиб олишга эришган.
Микроорганизмларнинг окиб турувчи культураси. Бу усул лабораторияларда еки ишлаб чикариш корхоналарида мухим ахамиятга эга. Бу усулда культурали идишларга доим янги озик эритмаси окизиб куйилади. Иккинчи томондан ишлаб булган культура чикиб туради, иккала омоннинг оким тезлиги боробар булади. масалан, культуваторлар туташтирилган 3 та идишдан иборат булса, 1 – идишда купайишдан тухтаган бактериялар культураси булади. бу усулда истаган вактда ишни тухтатиб, маълум ешдаги бактериялар культурасини олиб, уларнинг хусусиятларини урганиш мумкин.

ВАКЦИНАЛАР ВА ЗАРДОБЛАР, УЛАРНИ ИШЛАТИШ


УСУЛЛАРИ.
Кадимги замонларда Хитойда ва Хиндистонда чекка карши сунъий иммунлаш утказганлар. 1795 йилда Э.Женнер сигир чечаги билан болаларни эмлайди, натижада бола чин чечакка карши иммунитетли булади. ана шу препаратга вакцина (лотинча – Vaccina – сигир чечаги) деб аталади, бундай даволаш усулини иммунлаш еки вакцинация дейилади.
Вакциналар асосан тери остига юборилади, натижада организмда бир неча ойдан, бир нечайилгача актив иммунитет пайдо булади. вакцияналар организмга юборилганда организмни касалликдан саклаб коладиган препаратлардир. Вакцияналар турли хил булиши мумкин: тирик вакциналар, улик вакциналар ва бошкалар.
Тирик вакциналар – кучсизлантирилган еки тирик микроорганизмларнинг вирулентлигини турли йуллар билан кучсизлантириш натижасида олинади. Масалн, микроблар нокулай озик мухитда устирилади, микробларга турли физикавий, кимевий имиллар таъсир эттирилади, фаглар ва антибиотиклар таъсир эттирилади ва микробларни касал булмайдиган хайвонларга бир неча марта юктирилади. Бирнчи марта куйдирги касаллигига карши вакцинани Францияда Луи Пастер, Россияда Ценковский тайерлаганлар. Куйдирги бактериясини кучсизлантириш учун юкори (42,50)температурада бир неча кун устирилади. Ана шу юкори температурада бу бактерия вирулентлигини аста – секин йукота бошлайди ва янги белгилар мустахкамланиб, наслдан – наслга берила бошлаган. Ана шу йул билан тайерланган тирик вакциналар бир неча хафтадан бир неча ойгача сакланади.
Вакцинлар таркибида факат турга (моновакцина), иккита турга
(дивакцина) ва учта турга (тривакция) мансуб микроблар булиши мумкин.
Вакцина тайерлаш учун микробларни сунъий озик мухитларида устириб олинади, вирусли вакциналар эса, товук эмбрионига вирусни юктириб олинади. Хозирги вактда вакциналар суюк холда хам, куритилган холда хам чикарилади.
Хозирги вактда сил, брюцеллез, тоун, грипп, чечак ва бошка касалликлар учун кучсизлантирилган тирик микроорганизмлардан тайерланган вакциналар ишлатилади.

Download 232,9 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   47




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish