Mg’T-17/1 talabasi Berkinov Oybek Seminar mavzusi


O`zbekiston Respublikasi Konstitutsiyasining 12-moddasini sharxlang



Download 47,64 Kb.
bet13/13
Sana21.02.2022
Hajmi47,64 Kb.
#57003
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   13
Bog'liq
1-topshiriq javoblari

3.O`zbekiston Respublikasi Konstitutsiyasining 12-moddasini sharxlang.
Bundaquyidagilargasharxlashmezonlarigae`tiborbering:
- ushbu norma huquq sohasining qaysi huquqiy institutiga taaluqliligi(qaysi bo'lim va bobda joylashganligi);
- mazkur moddaning qaysi xalqaro huquqiy hujjatda mavjudligi;
- Konstitutsiyaning yana qaysinormalari bilan bevosita bog'liqligi;
- Boshqa qaysi huquq sohalari bilan bevosita bog'liqligi va bunga misollar;
- Norma qoidalarining tarixiy shakllangan davri va zarurati
- Norma tarkibidagi yuridik terminlarga ta'rif berish;
- mazkur norma qaysi qonun hujjatiga asos bo'lganligi.
12-modda.
O‘zbekiston Respublikasida ijtimoiy hayot siyosiy institutlar, mafkuralar va fikrlarning xilma-xilligi asosida rivojlanadi.
Hech qaysi mafkura davlat mafkurasi sifatida o‘rnatilishi mumkin emas.

Маълумки, хдр кдндай адолатли, демократик давлатда фукдроларнинг эркин фикрлаш х,ук,ук,и кафолатланган булади. Инсоннинг эркин фикрлаш, уз акд-идроки, к,обилияти, олган билимларидан эркин фойдаланиш имкониятига эга булиши давлатда шахе хдк,ик,ий эркинлигининг ёрк,ин ифодасидир. Албатта, эркин фикрлаш бор жойда фикрлар хилма-хил булади ва турли мафкуралар, сиёсий институтлар, хдракатлар пайдо булиши мумкин. Акс х,олда, яъни эркин фикрлаш чекланган жойда купинча инсон уз фикрларини, хох,иш-истакларини ошкора баён к,илиш имкониятидан махрум булади. Бундай х,олатларда, одатда, ягона мафкура х,укмрон булади. Масалан, собик, тоталитар тузумнинг 70 йилдан ортик, хукмронлиги даврида коммунистик мафкуранинг якках,окимлиги 5 фнатилган эди. Истикдолнинт илк йилларидаёк, коммунистик мафкура, синфийлик, яккапартиявийлик иллатлари тутатилди. Маълумки, мафкура уз сох,ибининг ижтимоий баркдрорлигини гоявий жих,атдан таъминлаш вазифасини бажаради. Унинг яна бир вазифаси шундан иборатки, у уз ижодкори булган ижтимоий гурух, ёки миллатнинг нураши ёки инк,ирозга юз тутишига туск,инлик к,илиб, унинг яшовчанлигини таъминлаб туради. «Мафкура хдр кдндай жамият хдётида зарур. Мафкура булмаса, одам, жамият, давлат уз йулини йук,отиши мук,аррар. Иккинчидан, к,аердаки мафкуравий бушлик, вужудга келса, уша ер да бегона мафкура х,укмронлик к,илиши тайин». Узбекистон мустак,илликка эришгандан сунг уз таракдиёт ва истикдол йулини мустак,ил ва эркин белгилаб олди. Эндиликда мустакдл давлатнинг сиёсий, ик,тисодий ва маънавий пойдеворини яратиш асосий вазифадир. Ушбу жараёнда бизга эски, зуравонлик билан урнатилган коммунистик масакура мутлак,о тутри келмаслиги, миллатимизни бирлаштирадиган, жипслаштирадиган мафкурага мух,тожлик якдол сезилиб к,олди. Бир суз билан айтганда, миллий мафкурамизни яратиш долзарб масалага айланди. Шу йулда куйилган дадил к,адам бу — тарихимизда биринчи марта Конституциямизнинг мазкур моддасида белгиланган меъёр булди. Унда илк бор Узбекистоннинг ижтимоий хдёти сиёсий институтлар, мафкуралар ва фикрларнинг хилма-хиллиги асосида ривожланиши белгиланди. Демак, бу билан битта мафкуранинг, битта дунёкдрашнинг якках,окимлигидан кдтъиян воз кечилди. Республикамизда ижтимоий хдётни ривожлантиришнинг мух,им йули бу демократияга асосланган турли сиёсий институтлар, мафкуралар ва фикрларнинг хилма-хиллигини ривожлантириш булиб, улар давлат ва жамият хавфсизлигига тажовуз этмаслиги, аксинча, жамиятни ик,тисодий, маданий, ижтимоий-сиёсий жихдтдан ривожлантиришга х,исса к,ушмоги лозимдир. Х,ар к,андай жамиятнинг ижтимоий х,аётини турли фикрлар, гоялар, сиёсий институтлар орк,али ривожлантириш, шакллантириш мумкин экан, республикамизда хдм, уз навбатида, ижтимоий х,аёт шу йусинда шаклланиб боради. Инсоннинг эркин фикрлаш, уз аку\- идроки, к,обилияти, олган билимларидан эркин фойдаланиш имкониятига эга булиши жамиятда шахе эркинлигининг ёрк,ин ифодасидир. Хдр кдндай мафкура муайян ижтимоий табакд, гурух,, миллатнинг угмишига, бугунги кунига ва келажагига тааллукди к,арашлари йириндисидан иборат. Х,ар к,андай давлатнинг демократик, х,ук,ук,ийлиги ёки зулмкор, зуравонлигини бах,олашда купинча унда шахсий дахлсизлик кафолатланганлигига, мустак,ил суд мавжудлигига, суд х,окимиятининг мамлакатдаги урни ва обрусига эътибор к,илинади. Президентимиз И.Каримов шундай деган эди: «Модомики, биз демократик жамият к,урмок,чи эканмиз, жамиятимизда албатта куппартиявийлик тизими булиши керак. Бу тизим нима учун зарур, деган саволга мен шундай жавоб берган булардим. Куппартиявийлик, аввало, жамиятимизда уз манфаат ва кдрашларига эга булган хдр кдйси ижтимоий кдтлам ва гурухдинг мак,сад ва интилишларини тулик, акс эттириш учун керак»1. Сиёсий партиялар фукдроларнинг хукук, ва эркинликларини амалга ошириш мак,садида хохдш-иродани эркин биддириш, партияга ихтиёрий равишда кириш ва ундан чикдш, аъзоларининг тенг хукукдилиги, узини узи бошкдриш, крнунийлик ва ошкоралик тамойиллари асосида тузилади ва фаолият курсатади. Давлатимиз мавжуд барча сиёсий партияларнинг, жамоат бирлашмаларининг хукукдй манфаатларини мух,офаза кдлади, уларнинг ижтимоий турмушда иштирок этиши учун кенг имкониятлар яратиб беради. Лекин х,еч кдйси партияга алохдда имтиёз бермайди. Сиёсий партияларнинг барча сохдда тенг хукукдилиги кафолатланади. Куйидаги сиёсий партияларни тузиш ва уларнинг фаолият курсатиши такдкданади: — конституциявий тузумни зурлик билан узгартиришни мак,- сад кдлиб куювчи; — Узбекистон Республикаси суверенитети, яхлитлиги ва хавфсизлигига, фукдроларининг конституциявий хукук, ва эркинликларига кдрши чикувчи; — урушни, ижтимоий, миллий, иркдй ва диний адоватни тарриб кдлувчи; — х а л ^ н и н г с о р л и р и ва м аъ н авияти га т аж о в у з кд лувч и ; — миллий ва диний рухдаги партиялар. Шуни айтиб утиш керакки, Узбекистонда сиёсий партиялардан ташкдри беш мингдан зиёд жамоат бирлашмалари д;ам мавжуд. Демократик тамойилларнинг х,аётга татбик, этилишини paFбатлантириш, республика нодавлат нотижорат ташкилотларининг хукук, ва манфаатларини ифода этиш, уларни хдмоя кдлиш ва з^ар томонлама куллаб-кувватлаш, демократик кучларни бирлаштириш мак,садида 2005 йил 23 июнь куни Узбекистон Республикаси Президенти Кдрори билан «Узбекистон нодавлат нотижорат ташкилотлари миллий Ассоциацияси» ташкил топди. Бу Ассоциациянинг асосий мак,сади — ихтиёрий равишда аъзо булган нодавлат нотижорат ташкилотларни хдр томонлама куллаб-кув ватлаш, уларнинг хдётни янада эркинлаштириш ва демократлаштириш, мамлакатни модернизация ва ислох, к,илиш, демократик кддриятларни мустахдамлашдаги иштирокини, сиёсий, ик,тисодий ва ижтимоий-маданий х,аётдаги фаоллигини, хукукдй давлат асосларини мустах,камлаш ва инсон х,ак,-х,укукдарини хдмоя кдлишдаги ролини янада кучайтириш. Шунингдек, Конституциямизнинг ушбу моддасида таъкидланганидек, х,еч кдйси мафкура давлат мафкураси сифатида урнатилиши мумкин эмас. Мазкур моддада урнатилган меъёр олдимизга миллий истикдол мафкурасини яратиш вазифасини долзарб кдлиб куяди. Миллий истикдол мафкураси халкдмизнинг кддимий анъаналарига, урф-одатларига, тилига, динига, рухдятига асосланиб, келажакка ишонч, мех,р-мух,аббат, инсоф, сабртокдт, адолат, мурувват, маърифат туйгуларини таргиб кдлиши лозим. Унда жамиятимиздаги барча кучлар, хдракатлар, жамоат бирлашмалари, ахгми турли табак,аларининг уй-фикрлари, орзуумиддари уз ифодасини т о п м о р и лозим. У давлатимиз фук,ароларини улур мак,сад йулида к,албан бирлаштиришга кумаклашиши лозим1, деб курсатади Президентимиз Ислом Каримов. Шу билан бирга, бу мафкура халк,имизда, узининг кудрати ва хдмоясига суянган х,олда умуминсоний к,адриятларга асосланиб, жах,он х,амжамиятидаги тарак,к,ий этган давлатлар орасида тенг хукукдй муносиб урин эгаллашга доимий интилиш х,иссини тарбияламори керак. Х,ар к,андай жамият тарак,к,иёти халк, дунёк,арашини х,исобга олмаса, таракдиёт асослари унинг маънавий кддриятларига, моддий манфаатларига мос келмаса, бундай жамият таназзулга учраши табиий. Шунинг учун х,ам у жамики инсоний фазилатларни такомиллаштириш учун зарур шароит яратишни асосий вазифа к,илиб к,уяди. Бу, бир томондан, мустак,иллик шароитида эндигина шаклланаётган давлат сиёсатининг нечорлик, инсонпарварлигини курсатса, иккинчи томондан, давлат рах,барининг сиёсий-маданий салох,иятининг нечорлик, юксаклигини, халк, маънавий-рух,ий эх,тиёжларини нак,адар чукур урганганлигини курсатади. Шу билан бирга, бу халк, ва х,окимият интилишларининг муштараклигидан далолат беради.


Download 47,64 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish