Мавзу: Бошлангич синф укувчиларижда узунлик хакидаги тасаввурни шакллантириш



Download 0,89 Mb.
bet34/49
Sana05.04.2022
Hajmi0,89 Mb.
#528945
TuriЛекция
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   49
Bog'liq
бошлангич-матем-методика

Назорат саволлари:
1. Купайтириш амалининг маъноси кандай ургатилади?
2. Булиш амалининг маъноси кандай ургатилади?
3. Сонни 0 га, 1 га купайтирилса кандай сон келиб чикади?
4. Купайтириш жавдали неча хил усул билан тузилади?
5. Жадвалдан ташкари купайтириш ва булишни урганишда кандай хоссалардан фойдаланилади?
6. Йигиндини сонга купайтириш ва булишни неча хил усули бор?
7. Икки хонали сонни бир хонали сонга булиш ва купайтириш кандай ургатилади?
8. Нол билан тугайдиган сонларни купайтириш ва булиш кандай ургатилади?
9. Купайтириш ва булиш амалини текшириш кандай ургатилади?
10. Колдикни булиш маъноси кандай ургатилади?
11. Икки хонали сонни икки хонали сонга булиш кайси усуллар билан ургатилади?
12. Булишда чиккан колдик булувчи билан кандай муносабатда булади?

Лекция №13


Мавзу: Минглик мавзусида арифметик амалларни урганиш


методикаси.
Режа:
1. Минг ичидаги сонларни огзаки кушиш ва айириш.
2. Минг ичидаги сонларни ёзма кушиш ва айириш.
3. Минг ичидаги сонларни купайтриш ва булиш.


Таянч иборалар: ёзма ва огзаки хисоблаш, сонни унли таркиби, кушиш, юзликлар, унликлар, бирликлар, тагма-таг, майдапаймиз, устун, купайтириш, булиш.
1. Минг ичидаги сонларни огзаки кушиш ва айириш.
Маълумки 10 ва 100 ичида бир ва икки хонали сонларни кушиш ва айиришни укувчилар огзаки усулда хисоблашни урганидилар. Минг ичида кушиш ва айиришнинг аввал огзаки сунгра ёзма усуллари урганилади. Кушиш ва айиришнинг огзаки усуллари юз ичида булганидек сонни йигиндига, йигиндини сонга кушиш хоссаларига, шунингдек айиришнинг тегишли коидаларига асосланади. Бу назарий билимларни болалар юз ичида амалларни урганишда узлаштирганлар. Шуниг учун минг ичида кушиш ва айиришнинг огзаки усулларини урганиш методикасида юзлик мавзусидаги тегишли методика билан куп ухшашлик бор. Хисоблашнинг ухшаш усуллари бир-бири билан таккосланган холда урганилади. Хисоблаш малакаларини хосил килиш учун турли-туман машклардан фойдаланилади. Бу машклар назарий билимларни мустахкамлашга ёрдам беради. Минг ичида кушиш ва айиришнинг огзаки усуллари бир вактда ва куйидаги тартибда каралади. Тайёргарлик боскичида номерлаш хакидаги билимларни куллаш билан боглик булган машклар каралади.
Масалан:
300+2 305+20 320+20 302-300
300+20 350+2 320-300 325-25
300+40+5 325-25
300+25 302-2
Бу ифодаларни кийматини топишда юз ичидаги огзаки кушиш ва айириш усулларидан фойдаланилади, сунгра
500+300 500-300
5 юз +3 юз = 8 юз 5 юз – 3 юз= 2 юз
500+300=800 500-300=200
60+80=140 170-90
6 ун + 8 ун = 14 ун 17 ун – 9 ун = 8 ун
14 ун = 140 170-90=80
240+380 620-380
24 ун + 38 ун = 62 ун 62 ун – 38 ун = 24 ун
240+380=620 620-380=240
Бундай хисоблашлар номрлаш буйича билимларни мустахкамлайди ва болаларни кушиш ва айиришнинг анча мураккаб усулларини урганишга тайёрлайди, сунгра 640300 ва 64030 куринишидаги кушиш ва айириш усуллари билан танишадилар. Бунда аввал болалар сонни йигиндига кушиш ва йигиндидан сонни айириш коидаларини икки хонали сонлар катнашган машкларни бажариб такрорлайдилар.
Масалан: Кулай усул билан хисобланг.
(50+6)-30=(50-30)+6=20+6=26
(50+6)-4=50+(6-4)=50+2=52
Хисоблаш усулини тушунтиринг.
54-20=(50+4)-20=(50-20)+4=30+4=34
54-2=(50+4)-2=50+(4-2)=50+2=52
Бу мисоллари ечиш усулини билганлик асосида куйидаги мисолларни хисоблаш усули тушунтирилади.
640+300=(600+40)+300=(600+300)+40=900+40=940
640-300=(600+40)-300=(600-300)+40=300+40=340
640+30=(600+40)+30=600+(40+30)=600+70=670
640-30=(600+40)30=600+(40-30)=600+10=610
Сунгра бу хисоблаш усулларини таккослайдилар ва бу усуллар нимаси билан узшаш ва нимаси билан фарк килишини аниклайдилар.

350 + 420

360 – 250

430+350=400+30+
+300+50=(400+300)+
+(30+50)=700+80=780
430+350=
=430+(300+50)=
=(430+300)+50=
=730+50=780

(300 50) (400 20)

(300 60) (200 50)

300+400=700

300-200=100

50+20=70

60-50=10

700+70=770

100+10=110

350+420=770

360-250=110

Юзликлар юзликларга, унликлар унликларга кушилади.

Юзликлар юзликлардан, унликлардан унликлар айирилади

790-350=(700-300)+(90-50)=400+40=440
790-350=(790-300)-50=490-50=440
790-350
79 ун – 35 ун = 44 ун
44 ун = 440
240+60=(200+40)+60=200+(40+60)=200+100=300
500-40=(400+100)-40=400+(100-40)=400+60=460

490 + 350

400+300=700

430-250=
=(430-200)-50=
=230-50=180

(400 90) (300 50)

90+50=140

350 – 80

700+140=840

(200 150)

350 – 80

150-80=70

(50 30)

200+70=270

350-50=300




300-30=270

800-380=(800-300)-80=500-80=420
700+230=700+(200+30)=(700+200)+30=930
90+60=90+(10+50)=(90+10)+50=150
380+70=380+(20+50)=(380+20)+50=450
500-140=500-(100+40)=(500-100)-4=360
270-130=270-(100+30)=(270-100)-30=170-30=140
140-60=140-(40+20)=(140-40)-20=100-20=80
340-160=340-(100+60)=(340-100)-60=240-60=180
270-130=(200+70)-(100+30)=(200-100)+(70-30)=100+40=140

Download 0,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   49




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish