Мавзу: Бошлангич синф укувчиларижда узунлик хакидаги тасаввурни шакллантириш



Download 0,89 Mb.
bet42/49
Sana05.04.2022
Hajmi0,89 Mb.
#528945
TuriЛекция
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   49
Bog'liq
бошлангич-матем-методика

Масалан: 867 ни 3 га булишда булинувчини 6 юзлик 24 унлик ва 27 бирликнинг йигиндиси билан бериш мумкинлигини курсатиш керак. (600+240+27=867). Бу ёзма булиш алгоритмини йигиндини сонга булиш билан боглашга имкон беради.
867:3=(600+240+27):3=200+80+9=289.
Шу ернинг узида биринчи туликсиз булинувчига иккита ракам кирадиган ва булинмада булувчидан бир хона кам сон чикадиган бошка холи хам каралиши керак. Булишнинг бу холи бундай тушунтирилади. Булинувчи 376 булувчи 4. биринчи туликсиз булинувчини хосил киламиз. Булинувчининг юкори хонаси юзликлар хонасидир. 3 юзликни 4 га юзликлар чикадиган килиб булиб булмайди. 3 юзликни унликлар билан алмаштирамиз ва 7 унликни кушамиз. 37 унлик чикади, демак биринчи туликсиз булинувчи 37 унлик. Агар 37 унликни 4 га булсак, унликлар чикади, демак, булинманинг юкори хонаси унликлар хонасидир. Унликлар унгдан иккинчи уринга ёзилади. Демак булинмада иккита ракам булади. (Уларни урнини нукталар билан белгилаш мумкин) 37 униликни 4 га буламиз. 9 унилик чикади. Хаммаси булиб канча унлик булганини хисоблаймиз. 4 ни 9 га купайтирамиз. 36 унлик чикади. 36 ни 37 дан айирамиз. 1 унлик чикади. Бир унликдп 4 4 та унликлар чикадиган килиб булиб булмайди. 1 унлик бу 10 бирлик 6 бирликни 10 бирликка кушамиз. 16 бирлик чикади. Хамма бирликларни буламиз 4 чикади. Булинма 94.

-376

4

36

94

-16




16




0




Бир хонали сонга булишни бажаришда натижаларни купайтириш билан текширишни системали равишда талаб килиб бориш керак. Бу бир хонали сонга купайтириш малакасини мустахкамлайди. Кейинги дарсларда булишга доир мисоллар асьа-секин мураккаблаштириб борилади. 4, 5, 6 хонали сонларни булиш мисоллари каралади, сунгра булишнинг булинманинг уртасида ё охирида ноллар пайдо буладиган куйидаги холларига эътибор берилади.
1) Олдин у ё бу туликсиз булинувчи нолдан иборат булган хол каралади.
Масалан:

1509

3

15

503

0 9




9




0




Биринчи туликсиз булинувчини (15 юзлик) ажратиб булинмада учта ракам булишлиги аникланади. Шу билан бирга булинманинг биринчи раками топилади (5 юзлик). Иккинчи туликсиз булинувчи нолта унлик ажратилади. Унликлар хонасида бирлик йук. Булинмада хам улар булмайди. 0 та унликни 3 га буламиз, нол чикади, бу булинмадаги унликлар раками булинмадаги унликлар урнига нол ёзамиз. Унинчи туликсиз булинувчи 9 бирлик. 9 бирликни 3 га буламиз. 3 бирлик чикади. Булинмада 503 сони хосил булди. 503*3=1509 булиш тугри бажарилган.

3680

4

36

920

08




8




0




Бу мисолда биринчи туликсиз булинувчи 36 юзлик, иккинчиси 8 унлик, учинчиси 0 бирлик. Бу бирликлар хонасида бирликлар йуклигини билдиради, бундай холда бирлик урнига нол ёзилади.
Шундан кейин куйидагича хулоса чикарилади. Агар у ё бу булинувчида нол булса, у холда булинмада тегишли хона урнига хам нол ёзиш керак.
2) Туликсиз булинувчининг хона бирликлари булувчидан кичик булган холларда булиш.

624

3




5424

6

6

208




54

904

24







024




24







24




0







0




Ёзма булишни урганиш бошлаганидан бир неча дарс кейин укувчиларни куп хонали сонларни бир хонали сонга булишнинг киска ёзилиши билан таништирилади.

9478

7




9478

7

7

1354




24

1354

24







37




21







28




37







0




35













28













28













0













Ёзма булиш алгоритмини учун эсдаликдан фойдаланиш мумкин. Унда операцияларни бажариш тартиби курсатилади:

  1. Мисолни уки ва ёз.

  2. Биринчи туликсиз булинувчини ажрат, булинманинг юкори хонаси ва ракамлари сонини аникла.

  3. Булинманинг юкори хонаси бирлигини топиш учун булишни бажар.

  4. Бу хонанинг нечта бирлиги булинганини билиш учун купайтиришни бажар.

  5. Бу хонанинг нечта бирлигини билиш кераклигини билиш учун айиришни бажар.

  6. булинманинг ракамли тугри танланганини текшир.

  7. Агар колдик колса, уни шу хонадан кейин келадиган хона бирликлари оркали ифодала ва унга булинманинг шу хона булриликларини куш.

  8. Мисолни ечиб булгунча шундай булишни давом эттир.

  9. Натижани текшир.

Бундай схемадан ёзма булиш урганила бошланадиган биринчи дарсданок фойдаланиш керак.

Download 0,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   49




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish