Матн муҳаррирлари ва процессорлари



Download 3,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet79/95
Sana22.02.2022
Hajmi3,62 Mb.
#116950
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   95
Bog'liq
informatika va axborot texnologiyalari

Компьютерга кириб олиш. Вируслар компьютерга зарарланган файллар ѐки дискларнинг юкланиш 
сектори орқали кириб олиши мумкин. Кириб олиш вақтида, червлардан фарқи шундаки, улар хеч қандай 
нохушликларни амалга оширмайди.
Вируснинг фаоллашиши. Бунинг учун зарарланган объект ишга тушиши керак. Бу фазада вируслар зарар 
етказиши мумкин бўлган объектларига кўра турларга бўлинадилар. 
Зарарлаш учун объектларни қидириш. Бу фазада вируслар ўзларини икки хил тутиши мумкин:
1. Бошқарувни олган вирус зарарлаш учун биринчи объектни топгач ишни ўзи жойлашган файлга 
беради. 
2. Бошқарувни олган вирус хотирада жойлашиб олиб ўзи ишлаѐтган муҳит ишини тугатгунча 
зарарлаш объектларини тўхтовсиз қидиради. 
Вирус нусхаларини тайѐрлаш. Вирус нусхаларини тайѐрлаш оддий нусха олишдан кўра фарқли бўлиб, 
муаллифлар уларни хар хил йўллар билан яширишга уринишади. Аслига ўхшамаган нусхалар тайѐрлаш 
технологиялари хилма-хилдир. 
Вирус нусхаларини жойлаш. Бу иш иккита бир-биридан фарқли усуллар билан амалга оширилиши 
мумкин: 
1. Вирус кодини зарарланиши керак бўлган объектга жойлаш; 
2. Объектни вирус нусхасига алмаштириш. Алмаштирилаѐтган объект, қоидага кўра номи 
ўзгартирилади. 
Биринчи усул вирусларга хос, иккинчиси эса кўпинча троян ва червлар томонидан қўлланилади. 
Компьютер вируси қандай намоѐн бўлади 
Компьютер зарарланганда, бир қанча ғаройиб ҳодисалар юз беради: 
- баъзи бир дастурлар ишламайди ѐки ѐмон ишлай бошлайди; 
- экранга бошқа хабарлар ѐки белгилар чиқа бошлайди; 
- компьютер ишлаши секинлашади; 
- баъзи бир файллар бузилади ѐки уларнинг ҳажми ортиқча ҳар хил ѐзувларни қўшиш ҳисобига 
ўзгаради, катталашади; 
- тезкор хотиранинг бўш жойи қисқаради; 
- тизимли дискетадан дастурларни юклаш қийинлашади ѐки умуман юкланмайди ва ҳ.к. 
Шуни таъкидлаш керакки, дастурлар ва ҳужжатлар матнлари, берилганлар базасининг ахборот 
файллари, жадваллар ва бошқа шунга ўхшаш файллар зарарланмайди. Улар фақат бузилиши мумкин. 

Download 3,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   95




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish