Матн муҳаррирлари ва процессорлари



Download 3,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet87/95
Sana22.02.2022
Hajmi3,62 Mb.
#116950
1   ...   83   84   85   86   87   88   89   90   ...   95
Bog'liq
informatika va axborot texnologiyalari

Шинали топология - энг оддий турлардан бири. У узатиш воситаси сифатида коаксиал кабелдан 
фойдаланиш билан боғлиқ. Маълумотлар тармоқ узатиш узелидан шина бўйича хар икки томонга тарқалади. 
Оралиқ узеллар келаѐтган ахборотларни трансляция қилмайди. Ахборот барча узелларга келиб тушади, 
лекин кимга жўнатилган бўлса, фақат ушагина қабул қила олади. Хизмат кўрсатиш тартиби параллел. 
Бу хол шинали топология билан ЛҲТнинг тезкор харакатини таъминлайди. Тармоқни кучайтириш ва 
конфигурациялаш, шунингдек турли тизимларга мослаштириш осон. Шинали топология тармоғи алохида 
узелларнинг бузилиш эхтимоллигига чидамли. Ушбу турдаги топология тармоғи хозирги кунда жорий 
этилган. Шуни таъкидлаш лозимки, уларнинг кўлами кичкина ва бир тармоқ доирасида турли хилдаги 
кабелдан фойдаланиш имконини беради. 
Юлдузсимон топология марказий узел концепциясига асосланади. Унга сиртқи узеллар уланади. Ҳар 
бир сиртқи (периферия) узел марказий узел билан алохида ўз алоқа тармоғига эга. Барча маълумотлар 
марказий узел орқали узатилади. Марказий узел тармоқдаги ахборот окимини ретрансляция қилади ва йўлга 
солади. 
Юлдузсимон топология ЛҲТ узелларининг бир-бири билан ўзаро таъсирини осонлаштиради. Айни 
пайтда ЛҲТнинг юлдузсимон топология билан ишлаш қобилияти марказий узелга боғлиқ. Мавжуд 
ҳисоблаш тармоқларида нисбатан мураккаб топологиядан фойдаланилиши мумкин.
У ѐки бу топологияни танлаш ЛҲТни қўллаш сохаси, унинг узеллари географик жойлашуви ва тармоқ 
хажми билан белгиланади. 
Молиявий-иқтисодий фаолиятдаги глобал компьютер тармоқлари. 
Замонавий ахборот технологиясига эга ҳисоблаш техникасидан ва электрон узатиш тизимидан 
фойдаланмай туриб, замон талабига жавоб берувчи молиявий муассасаларни ташкил этиш мумкин эмас. Шу 
боис, бундай муассасалар хам дастурли-аппарат комплекси сифатида, хам электрон шаклда ахборот 
узатишнинг коммуникация воситаси сифатида энг йирик истеoмолчилар ҳисобланади. Ташкилотларнинг 
алохида автоматлаштирилган комлексларини боғловчи глобал тармоқлар миллий ва халқаро даражада 
ҳисоб-китоблар ўтказиш имконини беради. 

Download 3,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   83   84   85   86   87   88   89   90   ...   95




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish