Матн муҳаррирлари ва процессорлари



Download 3,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet80/95
Sana22.02.2022
Hajmi3,62 Mb.
#116950
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   95
Bog'liq
informatika va axborot texnologiyalari

Юкланиш(BOOT) вируслари 
Баъзида дискетадан ҳеч нарса кўчирмасдан ҳам, ундан қандайдир дастурни юкламай туриб вирус билан 
зарарланиш мумкин. Масалан, STONE ѐки MARS каби вируслар мавжудки, улар компьютерни ѐқишингиз 
билан ѐки қайта юкланганингизда, ичида дискета қолиб кетган бўлса, зарар етказиши аниқ. Бундай вируслар 
BOOT - вируслар дейилади. BOOT Sector-юкланувчи соҳа деган сўздан келиб чиққан. Компьютер ѐқилиши 
билан дискета орқали юкланишга ҳаракат қилади, агар компьютерда юкланиш дискетаси бўлмаса, бунинг 
уддасидан чиқа олмайди. Лекин дискета қандай бўлишидан қатъий назар, BOOT вируслар компьютерни 
бемалол зарарлайди, шунинг учун эҳтиѐткорлик талаб қилинади. 
Файл вируслари 
Файл вируслари – файлларни зарарлайдиган вируслардир. Улар ўз навбатида яна уч гурухга бўлинади:
- Амалиѐт тизими ресурслари билан ишлайдиган файл вируслари. Улар асосан бажариладиган .COM 
ва .EXE кенгайтмали файлларга ўрнашиб олади;
- Бирор бир илованинг муҳитида бажариладиган макробуйруқлар тилида ѐзилган макровируслар; 
- Скрипт вируслар маълум буйруқ қобиқлари муҳитида бажарилади. Аввал bat – файллари DOS 
буйруқлари қобиғида, хозирда VBS ва JS – скриптлари WSH (Windows Scripting Host) буйруқлар 
қобиғида.
Дискдаги файлли тизимини ўзгартирадиган вируслар 
Одатда бундай вируслар DIR деб аталади. Бу вируслар дискнинг бирор-бир соҳасида файлларнинг охири 
сифатида яширинадилар. Улар кўрсатгичлар бошини ѐзув охирига олиб ўтиб қўяди ва NDD (Norton Disk 
Doctor) билан текширганда дискнинг бузилганлиги маълум бўлади. 
Кўринмас ва ўзи дифференциалланувчи вируслар 
Stealth – вируслар доимо хотирада жойлашган холда зарарланган файлга мурожаатни тутиб олиб, ундан 
ўша захоти вирус кодини ўчириб ташлаб сўровга жавоб тариқасида файлнинг дастлабки вируссиз 
кўринишини узатади. Шундай усулда бу вируслар ўзини компьютерда борлигини яширишади 


64 
Вирус асосан иккит қисмдан иборат бўлиб, уларни бири вирус иккинчиси шифрловчи деб аталади. 
Вируснинг хар бир нусхаси шифрловчи, қандайдир калит ва шу калит билан шифрланган вирусдан ташкил 
топади. Ўзи дифференциалланувчи вируслар эса, ўзини формасини такомиллаштиради. Кўп вируcлар 
бошқалар унинг ишлаш механизмини сезиб қолмасликлари учун ўзининг катта қисмини кодланган ҳолда 
сақлайди. Бу албатта бундай вирусларни топишда қийинчиликлар туғдиради. 

Download 3,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   95




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish