Матн муҳаррирлари ва процессорлари


 МАВЗУ. Информацион жараѐнларни ташкил этишнинг техник воситалари



Download 3,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet4/95
Sana22.02.2022
Hajmi3,62 Mb.
#116950
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   95
Bog'liq
informatika va axborot texnologiyalari

МАВЗУ. Информацион жараѐнларни ташкил этишнинг техник воситалари 
1946 йил АҚШда электрон лампаларда ишлайдиган биринчи ЭҲМ ENIAC номи билан яратилди. 
Шундан сўнг 1950 йил академик С.А.Лебедев бошчилигида биринчи совет ЭҲМи яратилди. 1976 йил 
АҚШда биринчи шахсий компьютер яратилиб унга APPLE номи берилди. 1981 йил АҚШдаги IBM
(Internatinal Bussiness Mashines) фирмаси ўзининг биринчи шахсий компьютерини яратди ва хозирга қадар 
уни такомиллаштиришда давом этмоқда. 
Ҳисоблаш техникасининг авлодлари 
I авлод 
1950-1960 йиллар 
Электрон лампали 
II авлод 
1960-1970 йиллар 
Транзисторли 
III авлод 
1970-1980 йиллар 
Интеграл схемали 
IV авлод 
1980-2000 йиллар 
Катта интеграл схемали, микропрцессорли 
V авлод 
2000- хозиргача
Жуда катта интеграл схемали 
Компьютер ҳақида умумий маълумот 
Компьютер(инглизча 
сўздан 
олинган 
бўлиб 
– 
ҳисобловчи 
маъносини 
билдиради) 
– 
программалаштирилган ахборотларни қайта ишловчи универсал рақамли ҳисоблаш машинасидир. У 
ҳозирда фақат ҳисобловчи бўлмасдан, матнлар, товуш, видео ва бошқа маълумотлар устида ҳам амаллар 
бажаради. Шунга қарамасдан ҳозирда унинг эски номи – компьютер сақланган. Унинг асосий вазифаси 
турли маълумотларни қайта ишлашдан иборат. Авалло шуни айтиш лозимки, кўпчиликнинг тушунчасида 
гўѐки биз кундаликда фойдаланадиган фақат шахсий компьютер бор холос. Бунга албатта сабаблар кўп. 
Шулардан бири ҳозирги замон шахсий компьютерлар илгари универсал деб ҳисобланган компьютерлардан 
тезлиги ва хотира ҳажми жиҳатидан анча ошиб кетганлигида бўлса, иккинчи томондан кўп масалаларни 
ечиш учун бу компьютерлар фойдаланувчиларни қаноатлантиришидадир. Ҳозирда компьютер атамаси кўп 
учрасада, шу билан бирга ЭҲМ (электрон ҳисоблаш машиналари), ҲМ (ҳисоблаш машиналари) атамалари 
ҳам ҳаѐтда кўп ишлатиб турилади. Аммо биз соддалик учун фақат компьютер атамасидан фойдаланамиз. 
Компьютерларнинг амалда турли хиллари мавжуд: рақамли, аналогли(узлуксиз), рақамли-аналогли,
махсуслаштирилган. Аммо, рақамли компьютерлар фойдаланилиши, бажарадиган амалларнинг 
универсаллиги, ҳисоблаш амалларининг аниқлиги ва бошқа кўрсаткичлари юқори бўлгани учун, улар 
кўпроқ фойдаланилмоқда. Амалда эса ҳозир ривожланган мамлакатларда компьютерларнинг беш гуруҳи 
кенг қўлланилмоқда. 

Download 3,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   95




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish