М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet13/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

Н е й р о н ла р ф изиологияси.
Н ей ронлар нинг м орф оф ункционал синфланиш ва ула р н и н г
т у зи л и ш и .
Марказий нерв тизимининг структура ва функцио­
н ал б ирлиги бу нерв ^уж айраси - нейрондир. Нейронлар - их- 
тисослаш ган ^ужайралар булиб, улар информацияларини ^абул 
^и лиш , ^айта ишлаш, кодлаш , са^таш ва узатиш ^амда таъсир- 
лар га бериладиган реакцияларни ташкил этиш, бошка нейрон­
лар билан узаро ало^а урнатиш хусусиятларига эгадирлар. Ней­
ронларнинг яна узига хос хусусияти шундан иборатки, улар элек­
т р и к импулсларни ^осил ^илади ва ахборотларни нерв охирла- 
р и м ахсус тузилмаси - синапслар ёрдамида ижрочи аъзога уза- 
ти б беради.
Н ейронлар катталиги 
6
м км
дан 120 
мкм
гача булади. Инсон 
м и яси д аэса 10" та гача нейронлар булади. Битта нейронда 10000 
т ага ч а синапслар булиши ани^ланган. Агар шу элементларни 
ахборотларн и с а ^ о в ч и ячейкалар деб ^исобласак, инсоннинг 
м аркази й нерв тизими 
1 0
|9бирликдагиахборотни с а ^ а ш и мум­
кин, б унинг маъноси шуки, инсоният йиедан барча билимни


узида сацлаш имкониятига эга, бироц инсон мияси бу ахборот- 
ларнинг барчасини хотирадан чацириб олиш ёки эслай олиш
кобилиятига эга э м а с .
Нейроннинг тузилиши
нейронда функционал жи^атдан цуй- 
идаги цисмлари тафовут килинади: 
цабул цилувчи цисм -
денд- 
ритлар, нейрон танасининг мембранаси; 
интегратив цисм
-
сома, аксон буртири, аксон; 
узат увчи цисм -
аксон буртири ва 
аксон.
Нейрон танаси

сома,
ахборот функциясидан гашкари, тро- 
фик функцияни ^ам амалга ош иради. Агар сомадан дентрит ёки 
аксонни цирциб цуйилса, б у циркилган сомадан цуйидаги ж ой - 
лашган усимталар синапслар билан биргаликда ^алок булади. 
Сома, шунингдек, дендрит ва аксонни усишини таъминлайди.
7 -р асм . Н е й р о н ва у н и н г таркиби.
А-нерв уужайраси, аксон, м ускул: I-синапс, 2-нейрон т анаси,
3-дендрит, 4-афференш тола, 5-аксон, 6-миелин цобиги, 7-Р а н е
бугиги, 8-мускул, 9-мотонейрон охири. Б-нерв толасинннг т у зи л и ­
ши: 1-111 ванн лулсайраси, 2-м ем брана, 3-митохонндрия, 4 -н е й р о ­
фибрилла пар, 5 -аксоплазма.


С оманинг куп цаватли мембранаси булиб, мембрана элект­
ротоник потенциалнинг цосил булиши ва аксон буртияи томон 
тарцалишини таъминлайди. Нейронлар узининг ахборот функ- 
циясини бажаришида, мембранасининг узига хос тузилиш га эга 
эканлиги билан катта ацамиятга эга. Нейрон мембранасининг 
калинлиги 
6
нм
ни таш кил цилади ва икки цават липид молекула- 
ларидан ташкил топтан. М ембрана оцсиллари бир неча функция- 
ларни амалга оширадилар, оцсил-насослар «цужайрада ион ва мо- 
лекулаларни« концентрацион градиент (тафовут)га царши ути- 
шини таъминлайди, ион каналларини цосил цилади ва мембрана- 
ни танлаб утказувчанлигини таъминлайди. Рецептор оцсиллар 
керакли молекулаларни танийди ва уларни цайд килади. Мемб- 
ранада жойлашган ферм ентлар нейрон юзасида кетадиган кимё- 
вий реакцияларни тезлаштиради. Куп холларда бир оцсил цам 
рецептор, цам фермент ва насос вазифасини бажариши мумкин .
Рибосомалар
- ядро яцинида жойлашиб, т-РНК матрицала- 
рида оцсил синтез цилади. Рибосомалар пластинкали комплекс 
(Гольж и аппарати)ни эндоплазматик тури билан биргаликда 
базофил моддани цосил цилади.
Базоф ил модда (т игроид модда) -
найсимон таркибга эга 
булиб, майда доначалар билан цопланган. РНК сацлайди ва 
цужайрада оцсил компонентларини синтезида иштирок этади. 
Н ейронларнинг 
узоц
вацт цузгалиши натижасида, хужайрада 
базоф ил моддани захи раси тугайди, бу уз навбатида махсус 
оцсилларнинг синтезини тухташ ига олиб келади.

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish