М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet21/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

12-расм . Мускул ^искариш
механизми.


зин ипчалари бирикиб турадиган мембрана цосил кил ад и. И зот­
роп диск уртасидан цорамтир Z чизиц юпца мембрана утган, ми- 
офибриллалар шу мембранага бирикади.
Микроэлектродлар ёрдам ида Z пластинка соцасига электрик 
таъсир берилса, саркомер цисцариши кузатилади. Бунда А диск 
сохаси узгармайди, лекин Н ва I соцалар кичраяди. К уриниб ту- 
рибдики, цисцариш пайтида миозин ипчасининг узунлиги узгар- 
мас экан. Шунга ухшаш цолат мускул чузилганда цам кузати­
лади, яъни актин ва миозин ипчалари узунлиги узгармайди. Таж- 
рибадан олинган натижаларга кура, мускул цисцарганда актин 
ва миозин ипчаларининг бир-бири орасига кириб турган сохаси 
узгарар экан. Ш уларга асосланган цолда, «Г.Х аксли ва А .Хакс- 
лилар» мускул цисцариш механизмининг оцсил ипчалари сир- 
паниш назариясини яратдилар. Бу назарияга асосан мускул цис- 
царганда актин ипчаларининг миозин ипчалари буйлаб сирпа- 
ниши цисобига саркомернинг кичрайиши содир булади.
М ускулнинг ц и щ а р и ш м еханизм ы .
Х аракатлантирувчи мо~ 
тонейрондан цузралиш мускул толасига ацетилхолин (А Х ) ме- 
диатори ёрдамида утади, А Х ни холинорецепторлар билан му- 
лоцоти, охирги пластинкада ацетилхолинни сезувчи каналлар- 
нинг фаоллашуви ва 60 
м в
катталикдаги охирги пластинка по- 
тенциалини юзага чицаради. Охирги пластинкада хосил булган 
потенциал, шу цисмга тегиб турган мускул толалари мембрана- 
си учун таъсир этувчи электр токи манбаига айланиб цолади. 
Сунг,ра бу потенциал 36° С хароратда 3-5
м/с
тезликда тарцала- 
ди. Шундай цилиб, мускуллар цисцаришида ц аракат потенциа- 
лининг генерацияси биринчи босцични таш кил цилади.
Иккинчи босцичда царакат потенциали мускул толаларининг 
ичи томон тарцалади. Бунинг натижасида м ускулни цисцарти- 
рувчи аппарати билан мембрана юзаси уртасида богланиш ку­
затилади. Т-система икки цушни саркомерни саркоплазматик ре- 
тикулум цистерналари уртасидаги алоцани ю зага чицаради. 
Алоца жойида элекгр стимуляцияси ферментларнинг фаоллашу- 
вига ва инозитолтрифосфот цосил булишига олиб келади. Ино- 
зитолтрифосфот цистерналардан калций чициш ини тезлаш ти- 
радиванатиж адаС а
+2
^уж айра ичидаги концентрацияси 
1 0 7
дан 
10
5
М гача ортади.
Хужайра ичида C a
f2
ионларининг ортишига йуналтирилган 
жараёнлар мажмуаси мускул цисцариш механизмида учинчи бо- 
сцични ташкил цилади. Х уж айра ичида Са
+2
ионлар концентра- 
циясининг ортиши, тропомиозинни актин иплари ю засида сил-


ж иш ига олиб келади, бу вацтда актин ипларининг фаол маркази 
озод булади ва бу цисм билан миозионнинг кундаланг куприк- 
чалари бирлашади. Тропомиозиннинг бундай силжиши тропо- 
нин молекуласининг конформацион узгариши билан борлиц- 
дир. Бундан шу нарса маълум булдики, актин ва миозинни узаро 
м уносабатида Са
+2
ионининг иштироки тропонин ва тропомио- 
зин орцали руёбга чицар экан. М ускулнинг цисцариш механиз- 
мида калций ионининг а^амияти экворин оцсилидан фойдала- 
ниб }тгказилган тажрибаларда исботланган, бу оцсил калций иони 
билан бирикмаси узидан нур чицаради.
Ш ундай цилиб, Са
+2
ионларининг тропонин билан мулоцо- 
ти м ускул кисцаришининг туртинчи боскичини ташкил цилади.
М ускул цисцаришининг бешинчи босцичида миозин бош- 
часи уз 
у щ
атрофида айлана бошлайди ва у актиннинг бир неча 
фаол марказлари билан узаро бирикади. Миозин бошчасининг 
айланм а харакати кундаланг куприкнинг таранглилигини оши- 
ради. М ускул цисцариши ривожланишининг хар бир лахзасида, 
кундаланг куприкнинг бош часи актин филаменти билан борлан- 
ган булади, бошкаси эса эркин булади, шу тарифа, уларнинг 
актин филаменти билан бундай борланиши кетма-кет равишда 
руёб га чицаверади. Бу эса мускул кискаришини бир меъёрда 
кечиш ини таъминлайди.
К ундаланг куприкларнинг бошчаси кетма-кет бундай актин 
ф илам енти билан богланиши ва узилиши, нозик ва йугон оцсил 
ипларини бир-бирига нисбатан сирпаниб силжишини таъмин­
лайди, бу уз навбатида саркомер улчамининг кичрайишига, охир- 
оцибат мускул узунлигининг цисцаришига олиб келади ва бу 
^олат м ускул цисцаришининг олтинчи босцичини ташкил цила- 
ди. Ю цорида баён этилган босцич жараёнлар мажмуаси, оцсил 
и пларин и нг сирпаниш назарияси мо^иятини курсатиб беради.
М ускулнинг бушашиши суст жараён булиб, калций ионлари 
миоф ибриллалар орасидан чициб кетгандан сунг,, актин ва м и­
озин иплари мулоцоти тухтайди, натижада мускул толалари эла- 
стиклиги туфайли дастлабки ^олатига цайтади.
Ш ундай цилиб, мушак толасининг цисцариши ва бушаши- 
ш ига олиб келувчи, кетма-кет руй берувчи жараёнларни цуйи- 
дагича тасвирлаш мумкин: таъсирлаш а ^аракат потенциалининг 
ю зага чициш и ауни ^ужайра мембранаси буйлаб ва мускул то­
ласи н и н г ичкарисига утказилиш и а саркоплазматик ретикулум- 
нинг ён цистерналаридан С а
+2
ажралиб чициши ва миофибрил­
лалар том он диффузияси аактин ва миозин оцсил ипларининг


бир-бирига «сирианиб» з^аракат цилиши а калций насосларининг 
фаоллашувиа саркоплазмада эркин С а
+2
ионларини концентра- 
циясининг пасайишиа миофибриллаларнинг бушаши.
М ускулнинг цищ ариш т урлари.
Мускул берилган якка таъ- 
сирларга 
мускул якка цисщариши
билан жавоб беради. Якка кис- 
кариш уч даврда содир булади: ь;искаришнинг латент даври, 
191
с- 
^ариш ва бушашиш даврлари. Л атент давр мушак толаси мемб- 
ранасининг к^згалиши, тола ичидаги Т-тизим буйлаб харакат 
потенциалининг тарцалиши, инозитол уч ф осф атнинг з^осил 
булиши, з^ужайра ичида калций концентрациясининг ошиши
кундаланг куприкларнинг фаоллаш иш и учун кетган ва^т билан 
ифодаланади. Мускул кис^ариш ини миографик ^айд ^илиш и- 
нинг оддий усулида латент даври 
0 ,0 2
секундни таш кил килади.
Ц ищ ариш даври ёки т а р а н гли к н и н г о рт и ш и .
М ускул то- 
лаларининг эркин ^иск;ариши кузатилса, бу з^олда изотоник п е ­
к а р и т кузатилади. Бунда мускулнинг таранглилиги деярли 
узгармайди, факат мускул толаларининг узунлиги узгаради. Бун- 
дай кисцаришга 
изотоник
^исцариш дейилади. А гар мускул то ­
ласи икки томондан махкамланиб ун гатаъси р берилса, у холда 
эркин Жискара олмайди. Бундай ^ис^ариш га
щ ^ м е г п р ш
цис^а- 
риш деб ачалади.
В
л
£
г
0,5
м
с
1 3 -р асм . Т е т а н и к ^ и с^ ар и ш ту р л ар и .
Агар бу ^ись;ариш турини тулалигича тахлил ^илсак, циск;а- 
риш давомида мускул толасининг узунлиги з^а*;и^атдан з^ам 
узгармайди, бироц, саркомер улчами узгаради, бу з^олат актин 
ва миозин о^сил ипларини бир-бирига нисбаган «сирпаниб» ки- 
ришидан вужудга келади. Бу з^олагда юзага келган тарангланиш 
тола ичида жойлашган эластик элементларга узатилади. Э лас­
тик хусусиятни миозин ипларининг кундаланг куприкчалари, 
актин иплари, 
2
-пластинка, узунасига жойлашган саркоплазма- 
гик ретикулум ва мускул толасининг сарколеммаси намоён кила­
ди. Инсон организмида соф холдаги изотоник ёки изометрик кис- 
царишлар учрамайди. Тарангликнинг ривожланиши мускул то-


ласи н и нг узунлигини цискариши билан намоён булади. К^исца- 
риш нинг бундай тури -
ауксот оник
+ дейилади.
Бушашиш даври миофибрилладаги-Са
+2
ионларининг концен- 
трацияси камайганда, миозин бошчаси актин филаментларидан 
узилади ва натижада буш аш иш юзага келади.
В

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish