М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet23/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

15-расм. 
Якка кискаришларнинг 
цушилиши (суммация).
Тt ; Т2-биринчи ва иккинчи таъсирлар.


Е.Б.Бабскийнинг фикрича, мускулда тетаник ^ис^аришга 
асос буладиган узгариш лар бу мускулда хар бир янги в;искариш- 
да аденозин уч ф осф ат кислотасининг ажралиб чик^шига бог- 
ли^. Таъсирнинг навбатдаги т у л ^ н и бошлангунча А'ГФ тула 
парчаланиб улгурмайди. Бу модца оз концентрацияда хам м\ >
кул ^узралувчанлиги ва кис^арувчанлигига катта таъсир курс; - 
тади, натижада м ускулга келаётган навбатдаги ^ар бир импулс 
аввалгиларига нисбатан каттарок натижа бера олади.
М от ор бирлиги.
М ускул толалари скелет мускулининг фун­
кционал бирлиги була олмайди. Бу вазифани нейромотор ёки 
мотор бирлиги ам алга оширади. Орка миянинг олдинги шохла- 
ридаги ^аракатлантирувчи ^ар бир мотор нерв толаси мускул- 
нинг битга толасини эмас, балки мускул толаларининг бутун бир 
гурухини иннервация ^илади. Бу гурух ^аракатлантирувчи ней­
рон билан биргаликда мотор бирлиги деб аталади. Мотор бир­
лиги таркибига кирадиган мускул толаларининг сони турлича, 
бу мускулнинг баж арадиган вазифасидан келиб чи^ади.
>^аракат
биликлари
Мускул
т&ишари
16-расм. Х,аракат бирлигининг тузилиши.


Одамнинг турли мускулларида м отор бирлик таркибига ки- 
рувчи мускул толаларининг сони 10 тад ан 3000 тагача боради. 
А н щ ^аракатларни бажарувчи тез м ускулларнинг мотор бир- 
лигида толалар сони анча кам булади. М асалан, куз ва цул бар- 
моцларининг мускулларида мотор бирликлари 10-25 га, бунга 
карама-карши уларок, гавда ^олатини туррилаш да цатнашади- 
ган ва аник; назоратга э^тиёж сезм айдиган суст мускулларнинг 
мотор бирлигида 2000 тагача тола бор.
Харакатлантирувчи нерв толалари буйлаб мускулга келган 
^аракат потенциали мотор бирлигининг таркибига кирган мус­
кул толаларни бир вацтда цузгатади. 
С
о р л о м
одамлар мускулла- 
ри бушашган даврда, электр фаолликка эга булмайди, мускуллар­
нинг бироз тарангланиши эса, (масалан, гавда ^олатини турри- 
лашда) мотор бирликларида секундига 5-10 частотали разряд- 
лар ^осил булади, мускул кисцаришининг кучи ортиши билан 
импулслар частотаси хам щунга мувофиц ортиб бораверади.
Инсонлар скелет мускулида икки хил: тез ва секин мотор бир­
ликлари таф овут этилиб, улар секин ва тез мускул толаларидан 
ташкил топади. Секин мотор бирликларида мускул цисцариши- 
нинг давомийлиги 100 
мс
ва ундан куп булса, тез мотор бирлик- 
да эса -10-30 
м с
ни ташкил цилади. Ш ундай мускуллар борки
улар фацат тез мотор бирликларидан таш ки л топган булади (м а­
салан, куз олмасининг мускуллари). Бун дан ташцари, фацат се­
кин мотор бирликларидан ташкил то п ган мускулларни курса- 
тишимиз мумкин (масалан, болдир мускуллари). Пекин, купги- 
на мускуллар аралаш, яъни ^ам секин, ^ам тез мотор бирликла­
ридан таш кил топади.
М отор бирликларининг физиологик хоссалари улар тарки- 
бидаги толаларнинг цисцариш тезли ги га борлиц. Асосан, секин 
мотор бирликларидан ташкил топган болди р мускул унга таъ- 
сир килувчи импулслар частотаси секундига 10-15 марта булган- 
да силлиц тетаник тарзда кискаради. Т ез мотор бирликлардан 
ташкил топган бармок мускулларининг тетани к холда кискари- 
ши учун частотаси юцорироц, тахм и н ан секундига 50 марта 
булган импулслар зарур.
М ускул толаларда тинчлик п отенциалининг катталиги -90 
мв,
царакат потенциали эса -120 -130 
м в
га тенг, ^аракат потен­
циалининг давомийлиги 1-3 
мс
ни таш ки л цилади.

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish