Кузралувчан туцималар тадцикот цилинганда мацаллий жа-
воб ^амда манфий изли потенциали даврида бусаиа ости сти-
мулларга хам тукимада ^аракат потенциалини генерацияси ку-
затилади. Бу
фаза
супернормал
ёки
экзалтация
ф азаси деб ата-
лади. Кузралувчан тукималардаги из деполяризациясини кучай-
тирадиган, узайтирадиган таъсирлар, Масалан, зацарланиш су
пернормал фазасини кучайтиради ва узайтиради . И з потенциа
ли йуц нерв толаларда бу фаза цам булмайди. Бу ф азанинг да-
вомийлиги 30
мсек
ни таш кил этади. кузралувчан мембранани
изли гиперноляризация даврида
субнормал
фаза бош ланади бу
цолат цузралувчанликнинг пасайиш и билан намоён булади.
Л абиллик.
К^узралувчанликни бах.олашда таъ си р бусараси
фойдали вацт, хронаксиялардан ташцари
лабиллик туш унчаси
хам ишлатилади. Лабиллик ёки фунционал чаццонлик туш унча-
сини биринчи булиб, фанга Н.Е. Введенский киритган.
Л абил
лик
ёки
функционал чащ онлик
деганда Н .Е.В веденский «маз-
кур апператнинг физиологик фаолиятига з^амроц буладиган эле-
ментар реакцияларнинг озми-купми тезлиги»ни туш инган.
Н.Е.Введенский фикрига кура, тез-тез бериладиган таъсирларга
цузгалувчан
тукима
1
секундда цанча куп харакат потенциали
билан жавоб бера олса, уша лабиллик улчови цисобланади.
Кузралувчан туциманинг лабиллиги унинг мутлоц рефрак-
тер даври билан аницланади. Олимлар аввалига ритм ик цаторда
импулслар уртасидаги минимал интервал мутлок реф рактер дав-
рининг узунлигига аниц мос келиши керак, деб цисоблаш ар эди.
Аммо стимуллар мутлок рефрактер даврга тенг интервал билан
келиб турганда фацат иккита импулс цосил булади, учинчи им-
пулс эса туциманинг таъсирланган жойида депрессия авж оли-
ши ту фай ли тушиб цолади. Ш у
сабабли стим уллар цаторида
таъсир ритмини юзага чицариш учун шу стимуллар уртасидаги
интервал мутлоц рефрактер давирдан бирмунча ортиш и керак .
Организмда ихтиёрий ^аракатларни вуж удга келтирувчи
нерв толаларидан утадиган импулслар сони бир секундда 50 дан
ошмайди, лабиллиги энг юцори эшитув нервининг сезувчи то-
лалари ва тормозловчи Ренш оу хужайраларда улар утказиш и
мумкин булган импулслар сони бир секундда
1 0 0 0
дан ортиц-
роедир.
Турли организимларда ва цатто бир организмнинг узида цам
царакатланувчи нерв толалари лабиллик жицатдан бир-биридан
анча фарц цилади, лекин ш ундай булса ^ам, бу лабиллик цами-
ша тегишли мускул толаларининг
лабиллигидан анча юцори
булади. К^узБалишни нервдан мускулга утказадиган синапс ап-
п арати н ин г лабиллиги янада камро^.
Н ерв ёки мускулнинг ритмик таъсирланиш жараёнида >;ам
лаб илли к узгариши мумкин, чунки ^узралиш тулрш лар и рит
м и к ^аторда узаро таъсир этиб туради. Бу узаро таъсир баъз. н
лабилликнинг камайишига сабаб булса, баъзан, аксинча, лабш -
л и к н и ошириб юборади.
Лабилликнинг шу тарифа ортишига ёки А. А. Ухтомский таъ-
бири билан айтганда, ритмнинг узлаштирилишига, ба^анинг як-
каланган нерв толасида Г.М евес ^илган тажрибани мисол
1
$илиб
келтирайлик. Ба^анинг якка нерв толаси секундига 460 часто-
тал и ритм ик стимуллар билан таъсирланади. ХаР бир стимулга
ж авоб ан , ^аракат потенциали вужудга келди. Сунг,ра стимуля
ц ия частотаси оширилиб, секундига 740 га етказилди. Дастлаб
то л а ф а^ат ^ар бир иккинчи стимулга жавоб ^айтарди, яъни таъ-
си рл ар ритмининг трансформацияси руй берди. Лекин шундай
таъ си р бир неча секунд давом эттирилгач, тола узига берилган
р и тм н и узлаштира бошлади
ва жавоб бериш частотаси ошиб,
секун ди га 740 импулсга етди.
М од да алмашинувидаги ^айси жараёнлар ^ зг а л и ш и ва^ти-
д а м ем брана ор^али утган № + ионларининг протоплазмадан
тапщ и эритмага фаол равиш да чи^арилишини таъминласа, рит
м н и нг узлаштирилиши уш а жараёнларнингтезлашувига боглик.
Do'stlaringiz bilan baham: