М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet11/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

5-расм. 
Н ерв то л аси д а л о к а л ж авоб.
А, Б, ва В -б уса га д а н паст ток цисца вацт таъсир этилганда нерв
т оласида мембрана пот енциалининг узгарншлари.
Х аракат потенциали каби локал жавоб ^ам, мембрананинг 
натрий ионлари утказувчанлигининг ортишидан ва хужайра ичи­
га кирадиган ш у ионлар о^имининг кучайишидан келиб чита­
ли. Л екин, локал жавобда мембрананинг натрий ионларининг 
утказувчанлиги кам ошади ва шунинг учун харакат потенциали 
юзага чи^м айди. Деполяризация критик даражага етгандагина 
локал ж авоб харакат потенциалига айланади.
«Бор ё к и йуц» цонуни.
Бу ^онуниятни биринчи булиб, Г.Бо- 
удич 
баца
ю рагини текшириб кашф этган. Кейинчалик бу кону- 
ният боцща ^узралувчан ту ^м ал ар д а хам кузатилган. Бу ^онунга 
кура, т а ъ с и р бусагадан паст таъ си рлар ^узгалиш ига сабаб 
булмайди б у «йуц», ^онуни бусара стимулларига ^узралиш дар- 
хол м аксим ал катталикка етади, бу «бор» цонуни ва таъсир яна­
да кучайтирилганда ^ам «эффект» ошмайди.
Бу ^он ун га асосан «йу^» бусагадан паст стимулга к^узналиш 
бутунлай келиб чи^маслиГини билдиради, деб фараз ^илдилар. 
«Бор» бусарага эса ^узралувчан тукима потенциал имкониятлари- 
ни батам ом тугатганлигинининг ифодаси, деб каралди.
20 мб


Кейинчалик микроэлекгродлар билан олиб борилган тадцикот- 
лар, таъсир этувчи стимул кучи бусагага я кин булганда, шу таъсир- 
ланган цисмида тарцалмайдиган махаллий (локал) жавоб юзага чи- 
циши аниютанди.
Бундан ташкари, нерв ва мускул толасидаги харакат потенциали 
юксалиб ета оладиган максимум «бор» нинг мицдори ^ам узгарув- 
чан эмас, цузгалувчан туцималарнинг функционал холатига цараб у 
маълум чегарадан ортиб ёки камайиб ту ради. Бунга сабаб, гирик 
^ужайрада мембрана деполяризациясининг таращ ий этишини фаол 
равишда тухтатиб турадиган жараёнлар руй беради. Биринчидан, 
инактивация жараёни мембрананинг Na+ ионларининг утказувчан- 
лигини камайтиради; иккинчидан, мембрананинг К + ионларининг 
утказувчашшгининг оширувчи жараён юз беради. Мембрананинг 
натрий ионларини утказувчанлигининг ортишига цандай булмасин 
тускинлик цилинса ёки аксинча, калий ионларинига' утказувчанли- 
ги осонлаштирилса, ^аракат потенциалининг амплитудаси камаяди. 
Мембрананинг ионларни утказувчанлиги карама-царши томонга 
узгарса, ^аракат потенциалининг амплитудаси ортиб кетади.
Нерв толасига кокаин, новакаин, уретан кичик м и л о р д а таъсир 
этилганда ^аракат потенциалининг амплитудаси камайиши билан 
бир цаторда, «бор ёки ñyip> цонуни ^ам бузилади. Бу шундай ифода- 
ланадики, нерв толасининг таъсирга берадиган жавоблари локал 
жавоб билан нормал ^аракат потенциали ургасидаги оралик шакли- 
га киради. Интакт нерв толасида ток кучи ортганда фацат локал жа- 
воблар ортади, лекин потенциалларининг амплитудаси таъсирлов- 
чи стимулнинг кучига боглиц булмайди. Бунга царама-царши уларок, 
кучсиз наркозланган нерв толасида ёки заиф ток катоди таъсир этиб 
турган толада 
6ycaFa 
гаъсири остида келиб чицадиган харакат по- 
тенциаллари кичик амплитудали булади, аммо стимуллар кучига ор­
тиб бориши билан бу потенциаллар секин- аста катталашиб боради.
Шунинг учун «бор ёки йу
19
> цонунига цузралувчан тукиманинг 
таъсирга жавоб беришининг умумий конуни деб царалмасдан, тарк- 
алувчи ^аракат потенциалининг хусусиятларини гаърифлаб берув- 
чи цоида, деб караш мацсадга мувофиц булади.
Цузгалишда тщимацузгалувчанлигинингузгирииишрч.
}^ужай- 
ра мембранасида харакат потенциалининг юзага чициши цузгалув- 
чанлик куп фазали узгаришлари билан бирга боради. Бу узгариш- 
ларни урганиш учун иккита цисца, аммо кучли электр стимул бе- 
рилади, кузралувчан гуцима хужайра мембранасига бу стимул­
лар кетма-кет узатилади ва харакат потенциали цайд килинади.


Д аракат потенциалининг авжига чициш даври 

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish