Кудрат мусаев таржима назарияси


p ie c e » д ей илган и холда,  ran



Download 11,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet111/117
Sana01.07.2022
Hajmi11,86 Mb.
#727065
1   ...   107   108   109   110   111   112   113   114   ...   117
Bog'liq
Qudrat Musayev. Tarjima nazariyasi asoslari

p ie c e »
д ей илган и холда, 
ran
бир булак канд хакида кетса «а 
lu m p »
(a lu m p
o f
su g a r), 
нон хакида кетса «а 
s lic e » (a s lic e
o f 
b read ), 
со-
300
www.ziyouz.com kutubxonasi


вун хакида кетса «а cake» (а cake o f soap) сузларин и нг иш латили- 
ши инглиз тили учун меъёр хисобланса, узбекча «чакм ок», «б ур­
да», «кулч ■», «ю малок» (бир чакм ок канд, бир бурда нон, бир 
кулча ёки ю малок совун) сузлари мазкур и нглизча сузларнинг 
контекстуал м укобилларидир. Ж онли нуткда хуш бичим кийим- 
нинг хам да беж ирим кийиниш ининг «чакмок»ка, чиройли тикил- 
ган туф лининг «кош ик»ка, басавлат ва бакувват отнинг «булут»- 
га ухш атилиш ининг тез-тез гувохи булиб турам из:
A week or so 
later 
Drouet strolled into Fitzgerald and Moy’s spru­
ce in dress and manner -
SC, 
108 // Неделю спустя Друз, сияю­
щий, одетый с иголочки вошёл в бар «Фицджеральд и Мой» — 
СК, 7.3 // Орадан бир хдфта утгач, чакмокдай кийинган Друэ 
огзининг ганоби кочганича «Фицджеральд билан Мой»га ки- 
риб келди - БКК, 78.
Русчадан кабул килинган «осьм уш ка» сузи «асмиш ка» 
ш аклида вазн улчови (50 грамм ) си ф атида узбек тилида асосан 
«чой» сузига бирикиб келади (икки асм иш ка чой). Ш унинг учун 
хам у русча матнда бош ка сузга (нон) бирикиб кслганда, тарж и- 
мон гайритабиий иф ода хосил килмаслик учун, «асмиш ка» сузи- 
ии иш латмасдан, «чорак кадок ноннинг ярми» бири км аси га муро- 
ж аат килган:
Туда 
помещалось 
как раз осьмушка хлеба, кусочек вареной 
воблы и несколько ложек супа - ХМ, III, 377 // Корнита чорак 
кадок ноннинг ярми, кайнатилган зигирча балик ва бир неча 
к о ти к 
шурва 
слгарди -
С С, 
III, 377.
Тарж има бари бир тулаконли чик.маган. М уаллиф айнан чо­
рак кадок ноннинг ярмини (50 грамм ) эм ас, бачки тахм инан шу 
ха ж м га тугри келадиган бир бурда нонни кузда тутган эди Бино- 
барин, тарж имон узбек тилида фаол булм аган узундан-узок би- 
рикм а урнига тилда доим кулланиладиган «бир бурда нон» би- 
рикмасидан ф ойдалан
1
-анда, тарж им а равон уки лар хамда ком по- 
нентларнинг узаро бирикуви коидаси хам вазиф авий яратилган 
булар эди.
Х улоса килиб айтганда, хар бир м иллий тил м еьёрлар йи- 
гиндисидан таркиб топган экан, ф икрнинг табиий ёки гайрита­
биий ифода этилиш и санъа гкорнинг ана шу меъёрларга кай дара- 
жада риоя килиш ига богликдир.
Баъзан тарж им онлар аслиятдаги бирли кларн и нг ясалиш ла- 
ри ва ком понентларинипг узаро бирикиш ларини, ж ум лаларнинг 
курилиш лари ва суз тартибларининг узича саклаб колиниш и йули
301
www.ziyouz.com kutubxonasi


билан тарж им а тили учун ёт ш аклларни хосил киладилар. Бу хол 
и ф одани н г гай ритабиий ж аранглаш ига, хатто куп холларда муал- 
лиф кузда тутгаи ф и крн ин г китобхонларга етиб борм ай колиш ига 
олиб келади. Ч унки хар бир бирлик узи ни н г м еъёр си ф атида ка­
бул килинган ш аклида муайян маъно ва услубий вазифаси ифода- 
си учун кулланилади.
М уайян бир нарсани аташ да халклар асосан ш у нарсанинг 
хар хил хусусиятларига асослан ар эканлар, бу ж араён га хар кайси 
халкн и нг м устакил рави ш да ёндаш и ш и туф айли нарса номи тур- 
ли ти лларда турлича сем антикали сузлардан таш кил топган була- 
дики, тарж им а ж араён и да айни ж ихатн и нг хисобга олиниш игина 
ф и крн ин г меъёрий баёнини таъм ин этади.
А слият ти л и н и н г узига хос нуткий белгиларин и тарж им а 
тилидаги м укобил воситалар билан алм аш ти рм асдан, уларнинг 
вазиф аларини сузм а-суз тарж им а ёрдам ида кайта ти клаш га ури- 
ниш асосан хсч кандай сам ара берм айди. Ч унки м азкур б ирли к­
лар н азарда тутилган вазиф аларни уз ш акл ва лексик таркиблари
воси тасидагина утай олганлари холда, айни ом иллар узга ти л л ар ­
д а зарурий услубий сам ара ярата олмайди.
У злари мансуб булган халклар тарихи, хар хил аф соналари, 
урф -одатлари, диний, сиёсий ва эстетик караш лари асосида пайдо 
булган м иллий хусусиятли бирли кларн и м азкур асослар зам инида 
пайдо булган эквивален тларга эга булм аган ти лларга моддий ж и ­
хатдан ан и к тарж им а килиш иж обий натиж а берм айди: бирлик 
асоси да ётган изох, тарж им а тили вакилларига туш унарли булм а- 
ган лиги сабабли, хосил булган бирикм а асли ят м аъносини ки тоб­
хон ларга етказиб б ери ш га ож и зли к килади.
Т илларнинг м устакил тарихий таракки ёт ж араёнини бош ла- 
ридан кечириш лари муайян маъно ва услубий вазиф алар ифодаси 
учун кулланиладиган турли тиллар ф разеологик б и р ли клари н ин г 
куп холларда турли ча лексик таркиблардан иборат булиб колиш - 
лари га сабаб булар экан, бундай бирликларни бир тилдан иккин- 
чи ти л га м авж уд м укобил вариантлари ёрдам ида угирм асдан, 
м оддий ж ихатдан ан и к тарж им а килиш кам дан-кам иж обий нати- 
ж ага олиб келади, чунки хосил булган б и ри км аларн ин г м анти- 
кий-тарихий асосдан холи булиш лари уларн и нг н азарда тутилган 
маъно ва вазиф аларни тил м еъёри йул куядиган д араж ад а акс эт- 
ти риш лари га м он ели к килади.
302
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 11,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   107   108   109   110   111   112   113   114   ...   117




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish