Каттик жисм



Download 10,72 Mb.
bet60/99
Sana10.04.2022
Hajmi10,72 Mb.
#540983
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   99
Bog'liq
Qattiq jism fizikasi (A.Teshaboyev va b.)

о, = = ^ / ) ^ Д 2 ехр Н У^ +и2т т )] (8 .16)
Бу ифодада р - нуксоннинг сакрашлар сони, Д - сакраш- лар узунлиги, - нуксоннинг
сиртда тебраниш такрорийлиги, и^' ва - нуцсонинг \осил булиши ва кучиши энергиялари.
Мисол тарикасида 8.7- чиз- мада ёций марказлашган куб (ё.м.к) панжарали кристаллнинг атомлари шарлар куринишида
тасвирланган, улар орасида ад­ 8.7- чизма. Ёкий марказланган
сорбланган атом (адатом) ажра- куб панжарали кристалла адатом-
ли ( 111) текислик
тиб курсатилган. Ааатомнинг \ар


бир кушни билан кимёвий борланиш энергиясини Е оркали белгилаймиз. У атомнинг уч якин кУшниси бор. Чизмада улар А, В, С атомлар. Адатом юкорига кучиши билан унинг энг якин кушнилари иккита — В ва С атомлар булиб колади. Ол- динги \олатни мувазанатий \олат десак, кейинги \олатни фа- олланиш (активланиш) \олати деб айтамиз. Уз-узидан куринаднки. фаолланиш учун и а0 - - 2 Е = Е энергия талаб этилади. Лекин, фаолланиш \олатидаги адатомга узокрокдаги КУшнилар А ва О атомлар *ам таъсир килади. Бу таъсир энер- гияси 2Е деб белгиланса, энди фаолланиш энергияси
= З Е - ( 2 Е +2Е*) = Е - 2 Е' (8.17)
куринишда ифодаланади. Аник \исоблар и ^ « Е13 * Н х/20 кийматни беради. бунда Н*- сублимация (каттик жисм сирти- дан бугланиш) иссиклиги.
Си, N1, Ав, Аи учун Не мос равишда 73.3; 114; 82; 60
ккал/мол унча катта булмаган кийматларга эга, бундан Каралаётган ё.м.к панжара сиртида адатомлар жуда харакатчан.
\аракатлантирувчи куч, масалан, температура градиенти булганда улар сирт буйлаб шарчалардан думалаб боради.
Вошка кристаллографик (001) ва (011) текисликларда (сиртлар- да) адатом билан сирт атомлари орасидаги турт ва беш богланишни узиш зарур. Бу \олларда диффузияни фаоллаш энер­ гияси каггарок ва юкоридлги механизм усгун булмаслиги мумкин.
Ёт, киришма атомларнинг сирт буйича диффузияланиши
учун адсорбланиш энергияси катта булган \олда адатомнинг кристалл сиртидаги атомлар билан борланиши шунака каттаки, юкоридаги «шар думалаш» механизми бутунлай мумкин булмайди. Бу \олда диффузия «ёзилувчи гилам* деб аталадиган механизм буйича боради. Бунда киришма сирт буйича ка1™ 1^ фазада ёйилиб боради (бу 8.3 бандда курган суюкпикнинг ёйилиб окиши холидаждек булади). Окибат натижасида сирт моноатом- ли киришмавий катлам билан крпланиб колади.
\арорат ортган сайин адсорбланиш энергияси камайиб
боради, киришма адатоммнинг кристалл сиртидаги атомлар билан богланиш энершяси камаяди ва сиртий диффузиянинг




бош механизми яна Уша «шар думалаш* механизми булиб олиши мумкин.
Адсорбланган пардалар биринчи навбатда кучли даражада
сирт хоссаларини узгартиради, баъзи холларда \arro калинрок сирт якинидаги катламларга хам таъсир курсатади. Адсорблан­ ган пардалар ишкаланиш кучларига таъсир килади. Ишкаланишни тавсифлайдиган коэффициент \амма вакт ишкаланувчи муайян икки сирт жуфтига ва уларнинг муайян Холатигагина тааллукпи булади. Ишкаланиш коэффициенти ишкаланиш кучининг тик равишдаги юкка нисбатига тенгдир.
Одатда адсорбланган пардалар ишкаланиш коэффициенти- ни камайтиради ва каттик жисмларнинг Узаро сирпанишига ёрдамлашади. Маълумки, ишкаланишни камайтириш учун гурли г«ойлар ишлатиладк. Икки хил мойлар мавжуд: гидро­ динамик ва чегаравий мойлар. Гидродинамик мойлар калин суртилиб икки металл сиртларини бир-бирига тегиштирмайди. Чегаравий мойлар, аксинча, жуда юлка ва мономолекуляр,
\атго моноатомли катламлардан иборат булади. Бундай парда­ лар металл кисмлар орасидаги тутинишни камайтиради ва бу кисмларнинг бевосита тегишишига имкон бермайди.
Адсорбция каттик жисмларнинг муста\камлик хоссаларига му\им даражада таъсир килади. Масалан, каттик жисмни пар- малаганда хуллаш бу ишни осонлаштиради. Бундай адсорбция муста\камликни камайтириши куриниб турибди. Кристаллар деформацияланишининг сиртий актив моддалар (С.А.М .) ад- сорбланиши окибатида осонланиши ходисасини Ребиндер эффекти дейилади. Сиртий диффузия туфайли микродарзлар тезда С А М. молекулаларидан иборат суюкпик билан тулади. Суюкликсиз фазалараро энергия кристалл-хаво чегарасида аникпанади, суюкпик борлигида кристалл-суюкдик чегара­ сида аникланади. Агар Ус<У\ булса, бу \олда кристалл ХУлланганда янги сиртлар х<>сил булишига яъни жисмнинг бу- зилишига сарфланадиган энергия кам талаб килинади.
Адсорбланган суюкпик дпрз ичига кирганда у жойда р3 =
катгалигидаги сиртий боснм вужудга келади. У кристалл ичкариси- га йунапган ва дарзни у :м ш ;ш д и .


Баъзи металлар С.А.М . вазифасини бажарадн- Масалан, симоб пардаси билан цопланган рух пластинкаси м^рт булиб Крлади. Темир сим сиртига Утказилган калайи пардаси \ам худди ушандай таъсир к^рсатади.
Бу айтилган эффектга к;арама-царшн эффект \ам маълум-турли пардалар билан копланган каттик жисмлар- нинг муста\камлиги ортиши \ам кузатилади (Роско эффек- ти). Бунинг сабаби шуки, сиртий парда жисмнинг \ажмндан дислокацияларнинг унинг сиртига чикишини тусади. Шу- нинг учун дислокациялар цоплами остида тупланади ва бу кристалл мустахкамлигини оширишга олиб келади.
Назорат учун саволлар
1. Сиртий сат\лар табиатини тушинтиринг.
2. Кдодай сиртий ^олатларни тезкор ва секинкор холатлар дейилади?
3. Сиртий таранглик тушунчаси таърифини беринг.
4. Сиртий эффекгларнинг асосий куринишларини баён Килинг.
5. Элекгронларнинг чициш иши нима?
6. Сиртий ионлашиш нима?
7. Адсорбент ва адсорбат деб кандай модцаларга айтилади?
8. Физик адсорбция нимадан иборат?
9. Хемисорбция нима?
10. Металл суюк эритма чегараси яцинидаги куш электрик цатлам пайдо булишини тушинтиринг.
11. Сиртий диффузия механизмларини тавсифланг.
12. Ребиндер эффекти нима?
13. Роско эффзкти нима?
Масалалар
1. N a Авогадро сони кийматини кУйиб, а ни 310'8 см деб
\исоблаб (8.2) - (8.5) ифодалар асосида ионлар панжараси энергияси U naH ни акиеданг.


2. Металл кристалли учун (8.9) ифода буйича панжара энергиясини топинг. Ощ =1.75, а0 =5*10'8см, п=3.
3. А= 120 104 ампер/м2к2, Т=1000К, х=5 эВ булганида (8.10) ифода буйича термоэлектрон тУйиниш токи зичлигини аниццанг.
4. (8.15) ифода буйича ионлашиш даражасини топинг.
еия =9эВ, Х =*эВ, «//&-1/2
5. (8.17) ифодадан ва Е= Ъ э В булганида ада- томнинг фаолланиш энргиясини аникданг.
6. Юнг со$в=(о*-о,р)/ое тенгламасидан фойдаланиб, качон суюцпик крттик, жисмни чУлловчи, цачон чУлламайдиган булишини та^пил дилинг.



КА Т Т И К Ж И С М Л А Р Д ЕФ О РМ А Ц И ЯС И
Ушбу бобда каттик жисмларнинг деформацияланиш конуниятларини куриб чицамиз. Бунда каттик жисмни узлуксиз му^ит деб к;араймиз. Кдггик жисмни чексиз кичик зарраси деб, атом ёки молекулалар сони етарлича куп булган узлуксиз кичик б^лаги назарда тутилади. Ташки кучлар йУклигида каттик жисм зарралари мувозанат вазиятларда туради.
Зарраларнинг ушбу вазиятларини жисм билан маркам богланган санок системаси бошидан Утказилган радиус-вектор г оркали аниклаймиз. Ташки кучлар таъсирида каттик жисмни ташкил килган зарралар вазиятлари, каттик жисмнинг \ажми, шакли Узгаради, яъни каттик жисм деформацияланади. Зарра­ ларнинг мувозанат вазиятларидан силжишини й вектор билан ифодалаймиз. Бу вектор силжиш вектори деб аталади. Дефор-
мацияланган жисмдаги зарра вазияти г + й вектори билан аник^анади. Силжиш векторининг координата Укларидаги
ташкил этувчиларини мос \олда мд-’ 11у билан белгилаймиз.
Ушбу каггаликлар умумий \олда зарранинг координаталарига ва вактига боглик булади, яъни:
их = и ^ { х ,\ \ и ) , и у - и х{ х , у , и ) , и. = и . { х , г у/)■
Деформаиияланган \олатни тулик тавсифлаш учун силжиш
вектори й ни координаталар (дг.у.г) нинг функцияси куринишда ифолаллш зарур. Тушуниш осон булиши учун биз бу масалани аввал бир улчовли, ксйин икки ва уч улчовли де- формаииялар билан куриб чикамиз.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Деформация х йуналишда юз бераётган булсин. Деформацияланган жисмда Дх ораликни танлаб оламиз,
(9.1 -чизма).
% А %

Download 10,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   99




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish