Каттик жисм



Download 10,72 Mb.
bet56/99
Sana10.04.2022
Hajmi10,72 Mb.
#540983
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   99
Bog'liq
Qattiq jism fizikasi (A.Teshaboyev va b.)

8.1. Умумий маыувю т
Катти к жисм сирти - \амма вацг икки фаза (мучит)ни аж- ратиб гурадиган чегарадир. Бу чегарв бир томонда ^аттик жисм ва иккинчи томондан, газ, суюк^ик ёки бошцэ каттик, жисм ора- сида булади. Шунинг учун ажратиш сирти чегаранинг \ар икки томонидаги фазалар билан Узаро таъсирлашэди.
Сирт билан бомиц масалаларни ечиш ярим утказгичли ас- бобларни ишлаб чи^ариш ва кулланишида му\им, чунки сирт хоссаларининг бецарорлиги, уларнинг беназорат узгаришлари асбобларнинг ишлаш муддатини камайтиради ва ишончли ишлашини пасайтиради.
Металларнинг занглаши ва о^ибатда уларнинг бузилиши
\ам сирт хоссаларига боглиц булади.
Катти к жисм сиртининг баъзи умумий чолатлари \акида тухталайлик. Биринчидан, сиртда кристалл \ажмидаги атом- ларнинг даврий жойлашиши бузилади (кесилади), натижада тугалланмаган (узилган) кимёвий боглар пайдо булади. Бошк;ача айтганда, сирт мавжудлигининг узи кристаллдаги ич- ки потенциал даврий майдоннинг бузилишидир. Бу даврий- ликнинг чар кандай бузилиши ма\аллий энергетик чолатларни ёки сиртий чолатларни вужудга келтиради Бундай сиртий
\олатлар зичлиги Ю18-10,9л Г 2 тартибида булади, уларни Тамм сат\ларн дейилади. Иккинчидан, \акик;ий шароитда каттик жисмлар сиртида амалда \амма вацх оксид парда ёки ёпишган ёт атомлар ва ионлар булади. Ш у туфайли сирт со\аси мураккаб куп цатламли тузилишга эга булади.


Куп *олларда кагтик жисмлар сиртини коплаган Катламларда ма\аллий сат\лар \осил килувчи киришмалар ва нуксонлар бор. Кристаллиинг уз сиртидаги ички \олатлар куч- ли электр майдони таъсирмга тез жавоб беради. уларни тезкор холатлар деиилади. цатламлардаги (ташки) \олатлар нисбатан анча секин таьсирланади, уларни сскин \олатлари деиилади.
Сиртнинг микдорий тавсифнома сиртий о ёки фазалараро у энергия булади. с ни сиртий таранглик деиилади, у сиртни чегаралаган чиликни бирлик узунликка ва сирт юзини унга мос катталпкка цадар (мицдорга) узгартириш учуй керак буладиган куч ни билдиради.
8.2. Сиртнинг тузилиши. Энергетик холатлар
\ацикий кристаллнинг сирт тузилиши анча мураккаб. Сирт дсганда юпка, лекин \ажмий, катлам тушунилади. Бу Катламлар крлинлиги кристалл панжараси доимийсидан унларча марта катта булиши мумкин. \акикий кристалл сир- тила турли нуксонлар кУп, ни\оят, сирт ташки мухит билан туташгани учун унинг шаклланишида кислород мухим Урин тутади. 150—200 нм калинликли табинй оксид катламлар амалда \амма вакт ка'гтик жисмларнинг сиртида мавжуд булади. Сирт гадур-будур булиб, дунгликлар билан чуку рл иклар навбатлашиб
жойлашган.
Хозир сиртнинг манзараси 8.1- чизмадагидек булади деб,
\исобланади. Сиртда погоналар булади. Т>0 булганда флуктаииялар ту- файли 1,2 буш жойлар \осил булиши мумкин. Адсорция- лашган (сиртга епишган) атом буш жойни эгаллайди (3) ёки буш погонада цолади (4). Погонада сиртий вакансиялар
(5) \осил булиши мумкин.
Сиртда нуксонлар борлиги 8.1-чшма. Т=0 на Т>0 д» криста!
туфайли мазкур атом узаро енришингтужлишл
170


ттлирлашаётган кушнилар II I .1
сони сиртнинг турли жойла- I I
рида турлича. Шунинг учун ---- А ¿ 6
атомнинг сирт билам 5-/ ——о О о 1
борланиш энергияси турли булади.
Энли турли куриниш-
даги кртгик жисмларнинг 1 -Г---- о си-
эркин сиртий энергпясини I
\исоблайлик. Бунинг учун I
кристаллни ёрилиш сирти-
нинг бир томонндаги, в- 1, 5- 8.2-‘пима. Атомларнингтурли сатмарда
2 ва \оказо параллел текис- жуфт-жуфт уоаро таъсири пимасн.
ликлар, иккинчи томонндаги /, /- I, / - 2 ва *оказо параллел тскис- ликпардан иборат деб тасаввур к;иламиз (8.2-чизма). Кристалл ершц-анда \осил б^лган икки сиртли икки \ ва II булаклар булади. Ьу жараёнда сарфланган иш I ва N со^асидаги атомларнинг богланишини узишга кетади. Агар энг я кин масофада жой- ла!иган атомлар жуфтлари орасидаги узаро таъсирни эътиборга олсак, в- ва /- катламдаги атомлар узаро таъсир энергиясиии э *1 деб белгиласак сиртни \осил килишга сарфланган тула
нергия

Download 10,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   99




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish