К. Абдуназаров, А. Зайнуддинов умумий ер


Антропоген ва табиий-антропоген комплекслар



Download 1,58 Mb.
Pdf ko'rish
bet106/114
Sana13.06.2022
Hajmi1,58 Mb.
#662672
1   ...   102   103   104   105   106   107   108   109   ...   114
Bog'liq
fayl 1188 20210607

14.2. Антропоген ва табиий-антропоген комплекслар. 
Инсоният жамиятининг ривожланиши давомида унинг табиатга таъсирини 
кўлами ва миқёси доимо ўсиб борган ва бормоқда. Натижада турли хил Антропоген ва 
табиий-антропоген комплекслар вужудга кела бошлади. Мазкур комплекслар табий 
антропоген ва антропоген ландшафтлардир. 
Антропоген ландшафтшунослик Ф.М.Мильков ва унинг шогирдлари томонидан 
ривожлантирилди.
Антропоген ландшафтларнинг турли хил синфлаштириш схемалари мавжуд. 
Улардан энг кенг тарқалгани инсон фаолияти турига ва келиб чиқишига кўра 
синфлаштиришдир. 
Инсонни фаолияти турига қараб 8 та антропоген ландшафтлар тури ажратилади: 
Қишлоқ хўжалик ландшафтлари, ўз навбатида тўртта синфчалардан иборат: 
суғорма дехқончилик, ўтлоқ-яйлов, боғ ва аралаш. 


191 
Саноат ландшафтлари синфи саноат ишлаб чиқариш жараёнида вужудга келади. 
Энг кенг тарқалган турлари: карьер, ташлама, террикон, карьер-ташлама ва х. к. 
Чизиқли йўл ландшафтлари турли хил йўлларни қурилиши натижасида ҳосил 
бўладиган ландшафтлардир. 
Антропоген ўрмон ландшафтлари синфи маданий ўрмонлар ва кесилган 
ўрмонлар ўрнида вужудга келган иккиламчи ўрмонлардан иборат. 
Гидроген ландшафтлар синфи сув омборларидан, ҳовузлардан, каналлардан 
иборат. 
Рекреация ландшафтлари синфи дам олиш зоналари ва туризм таъсирида 
вужудга келади. 
Селитеб ландшафтлар синфи шаҳар ва қишлоқ ландшафтлари турига бўлинади. 
Беллигератив ландшафтлар (лот. belligero- уруш олиб бориш) мудофаа қўрғонлари ва 
бошқа ландшафт турларидан иборат. 
Келиб чиқишига кўра антропоген ландшафтлар техноген, агроген, пироген ва 
дигрессион гурухларга бўлинади. Бундан ташқари антропоген ландшафтлар мақсадли, 
номақсадли, (шудгорланган жойдаги жарлар, суғориладиган ерлардаги шўрҳоклар), 
маданий ва номаданий гурухларга ҳам бўлинади. 

Download 1,58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   102   103   104   105   106   107   108   109   ...   114




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish