Жисмоний маданият таълим йуналиши талабалари учун мулжалланган


Йикилиб ва огиб тупни отиш


bet51/146
Sana16.03.2022
Hajmi
#494819
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   146
Bog'liq
Downloads ма-олалар

Йикилиб ва огиб тупни отиш. 
Химоячидан кутулишга интилиб, 
хужумчи йикилиши ва огиши билан зарба беради., бу харакатлар хисобига 
химоячидан илдаамлаб ва кочиб кетади. Кочишлар олдинга ва 
ёнга 
бажарилади. Олдинга харакатланиш хисобига хужумчи химоячини кувиб утади 
ва йикилаётиб тупни отилади. Тупни отиши туп икки кулда тутилади, силташ 
ва тупни отиш таянчи, холатда, хужумчи химоячидан хал ос булган холда 
бажарилади. Зарбадан кейин уйин 
чи иккала кули билан ерга тушади ёки 
тупни отаётган кул елкаси оркали умбалок ошади. Бу отиш одатда чизикдан 
ерга тушиши билан дарвозабон майдончасига бажаради. Гавда полга паралел 
эгилади, кул хам 
ofhlu
томонга олинади. Харакат сон ва гавда айланиши билан 
бошланади. Отиш йикилиш ва елка оша умбалок ошиш билан таъминланади. 
(33-расм)
Дарвозабон майдони устидан тупни отиш. Туп дарвозадан кайтган ёки 
дарвоза майдонига узатилгандан кейин тупни отиш таянчсиз холатдан иккала
81


ёки битта куллаб бажарилади. Икки куллаб отишни уйинчи тупни сакраб илиб 
олгандан кейин бажарилади. Тупни илиб олгач уни битта кулга олиш ва кафтни 
киска харакати билан тупни отиш мумкин. Тупни илиб олиш имкони булмаса, у 
икки куллаб дарвозага туртилади. Тупни унглаш учун вакт кам булса ёки 
химоячи каршилик килса. зарба бир куллаб киска туртиш билан хам 
бажарилиши мумкин. Отгандан кейин уйинчи дарвозабон майдончасида 
йикилади. 
Барча 
отиш лар 
ва 
уларнинг 
турлари 
майдондан 
сакратиб 
бажарилиши 
мумкин 
(туп 
майдонга урилади), бу 
дарвозабонга туп 
йуналишини топиш да кийинчилик тугдиради.
Етти метрлик жарима отиш таянч оёкнинг тупни кулдан чикариши 
вазиятигача ердан узмай бажарилади. Огиштехникаси кулни фаол силташ ва 
гавда айланиши билан ажралиб туради, тупга керакли зарба беради. Якунловчи 
отиш харакат зарбага керакли йуналиш беради. Отиш майдончадан сакратиб 
бажарилиши мумкин.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   146




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish