Жисмоний маданият таълим йуналиши талабалари учун мулжалланган


bet86/146
Sana16.03.2022
Hajmi
#494819
1   ...   82   83   84   85   86   87   88   89   ...   146
Bog'liq
Downloads ма-олалар

Сакраш га ургатиш
Сакрашга ургатишни чап оёкда туртиб куп сакрашни ва депсинишни 
эгаллаш билан бошланади. Бунинг учун бирор тусик устидан сакраш 
бажарилади. Масалан гимнастика уРинДигини устидан сакраш. Сакрашни 
эгаллаш меъёри буйича уриндикни турга якин олиб борилади. Уриндикни турга 
аста - секин якинлаштириб олиб бориб шугулланувчилар вертикал сакрашга 
урганадилар. Ш уни кузатиш керакки чунки шугулланувчилар сакраш вактида 
иложи борича купрок оёкларини олидинги урта чизикни узига чикаришлари 
керак.
Депсинишда диккат эътиборни «рессорли»га каратаолиши зарур: паузасиз 
букиш ва ёзиб, оёклар пуржинага ухшаб ишлашлари керак. Бу максадда 
уриндикни устидан сакраш, хар хил буюмлар устидан сакраб утиш (гимнастика 
уриндиклари, матлар, гимнастик козёл) тусиклар устидан серияли сакрашлар 
шунингдек сакраш билан утказиладиган 
харакатли уйилар («чехарда», 
«кармокча») ва хар хил эстафеталар.
Депсиниш олдидан оёкни полга уришни тавсия килинмайди чунки бунда 
самарали депсиниш чикмайди.
144


О рк ага й и к и л ш н и ургатиш
Оркага йикилишни ургатишда асосий диккатни тугри куйишга каратмок 
керак яъни думалашни бажаришга.
Ургатиш оркага думалаб йикилиш билан ургатилади. Биринчи машк 
мухофаза килиш ва шеригини фаол ёрдамида бажарилади. Машкни бажариш 
учун купрок мос келадиган жуфт - жуфт булиб сафланиш хисобланилади: бири 
машкни бажаради, иккинчиси эса унга ёрдам беради ва мухофазасини 
таъминлайди. М ухофаза килувчи шеригини кулидан ушлаб туради ва 
йикилаётганда ушлаб туради, уни ён томонидан утади.
Сунгра машк мустакил бажарилади дастлаб турган холатдан, кейин эса 
олдинги харакатдан кейин. М ухофаза килувчи бошни полга тегиши мумкин 
булган 
жойга 
кафтини 
куяди. 
Шу 
билан 
бирга 
йикилишдан 
кейин 
шугулланувчини бир вактни узида тез туришга ургатиш керак. (54 раем).
Кукракка думалаш билан йикилиш охирида ургатилади. Дастлаб куниш 
ургатилади. Бунинг учун полда ётган холда гавдани таранг тортиб керилиб 
туриш холатини эгаллаш зарур, масалан: полда керилаётган холда тиззани ва 
кукракни пол устидан кутариб, оркага керилиш. Бошка машк жуфт - жуфт 
булиб бажарилади: биринчи шугулланувчи кулда таяниб туради, бошкаси эса у 
оёгини болдир суяги билан товон суягини бириктирувчи бугинидан ушлайди. 
Кулни букиб белдан керилиб шугулланувчилар сунгра коринга думалаб, 
кукракда ётиш холатига утади. Бу машкни кулни букиш вактида гавдани 
олдинга харакатлантириш билан мураккаблаштиради.
145


Кунишни шериги ёрдамида эгаллаб, шугулланувчилар бир оёкда таяниб 
туриш машкини мустакил бажаради. Таянч оёк бир вактда бошка оёк билан 
унга катта булмаган депсинишни бажаради. Таянчсиз холат пайтида оёк 
бирлаштирилади ва уйинчи коринга умбалок ошиш билан кукракда ётади. 
Худди шу машк депсинувчи оёкни олдинга кадам ташлаш холатидан 
бажарилади, кейин депсиниш билан бажарилади. Таянч куйилган кул ва 
депсинадиган жойни орасидаги масофани ошиб бориши маълум масофани 
учиш да ошиб утишга ёрдам беради ва йиклишни кадам гашлагандан кейин ва 
хаттоки ю гуриш да куллашга имкон беради.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   82   83   84   85   86   87   88   89   ...   146




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish