Жисмоний маданият таълим йуналиши талабалари учун мулжалланган


Тупни бир куллаб пастдан узатиш


bet82/146
Sana16.03.2022
Hajmi
#494819
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   146
Bog'liq
Downloads ма-олалар

Тупни бир куллаб пастдан узатиш. 
Тупни учиш йуналишини аниклаб, 
уйинчи тез силжийди ва тупни карши олиш учун олдинга ташланади. Шу билан 
бир вактни узида тупни тагига куйиладиган зарба берувчи кулни силташ руй 
беради. Гавда эса якинлашиб келаётган туп томон гавда энгаштирилади. А гарда 
туп уйинчидан бошка томонга учаётган булса. унда уйинчи шу томонга 
ташлайди. Зарба бериш харакати кулни карши харакат хисобига бажарилади. 
Тупга зарбани пастдан панжа ёки таранглашган кул мушти билан зарба 
берилади.
Тупни кабул килиш уеулларини ёзгандан ташкари куйидаги бошка турлари 
кулланилади: тупни пастдан узатиш билан ва ёнбошга хамда оркага думалаш; 
кукракда сиргалиш ва кулга думалаш билан тупни пастдан узатиш; оркага 
думалаш ва йикилиш билан тападан узатиш:
т
>
140


У Й И Н Т А К Т И К А С И
Волейбол 
уйини 
давомида 
турли 
туман 
тактик 
харакатлар 
ва 
комбинациялар бажарилади. Волейболчилар тактик вазифани хал этиш учун 
яккама-якка, гурухли ва жамоавий тактик харакатлар кулланлади. Хужумда 
тактик уйин ва химояда тактик уйинларга булинади.
Хужумда тактик уйин
Хужумда факатгина фаол харакат уйин ташаббускорлигини эггалашга ва 
мувоффакиятига эришишга имкон беради. Хужумдаги бош максад-ракиб 
томонига тупни шундай ошириш керакки, чунки у кабул килолмасин. Бу хужум 
зарбасини самарадорли бажариш учун имкониятларни яратишга эришилади.
Я ккама-якка харакат
Хужумда яккама-якка тактик харакатга волейболчиларни тупсиз ва туп 
билан бажариладиган барча харакатлари киради.
Ж ой танлаш
Асосий тактик харакатлар жой танлаш, иккинчи узатиш учун дастлабки 
холатни кабул килиш ва зарба бериш хисобланишни, шунингдек тупни уйинга 
киритишни, узатишни ва зарба беришни максадга мувофик кулланишидир. Жой 
танлаш. Турини ва тупни оширувчи уйинчини силжиши тупни узайтириш 
усулига ва харакатни характерига боглик булади, у уз навбатида жамоа да 
уйин вазифаси билан боглик булади. Замонавий волейболда алохида уринни 
иккинчи узатиш учун тупни уйновчи уйинини туп олдига чикиши узига 
каратади. Зарба бериш учун жойни танлаш шунингдек хужум килиш 
зонасидаги тайёргарлик холати ва дастлабки силжиш ташкил топади.
Силжиш характери, югуриб келиш ва зарба бериш учун сакраш 
харакатланиш жойи ва худди уша тактик вазифа жамоавий тактик уйин билан 
боглик хужумчи хал этади. Масалан, агарда хужум иккинчи узатиш билан олиб 
борилаётган булса, унда хужумчи майдончи энига (турдан 
4-5м 
масофада) ва 
зарба бериш учун максимал югуриб келишдан фойдаланиб хужум килади. 
Биринчи 
узатишдан хужум килишди (тугри зарба беришга) 2 ва 4 зонаси 
хужумчи уйинчилари ёки чизикда турга якин жойлашадилар. Уйинчи киритган 
тупни кабул килиб олгандан кейин улар кушимча силжишни утказадилар (тез- 
тез ён чизик оркасида). Одатда 3 зона уйинчиси майдон уртасида жойалашади, 
бирок у олдинга, унгга ва чапга силжиши мумкин 3 зона уйинчисини силжиши 
хужумда хакикий хавф тугулиши мумкин ва асосий хужумчилардан тусик 
куйувчини чалгитиш мумкин.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   146




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish