Жисмоний маданият таълим йуналиши талабалари учун мулжалланган


bet80/146
Sana16.03.2022
Hajmi
#494819
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   146
Bog'liq
Downloads ма-олалар

Тугри зарба бериш 
3-4м масофадан киска югуриб келиш бажарилади. 
А йникса турга нисбатан тахминан 45°-50° бурчак остида югуриб келиш кулай 
булади. Ю гуриб келиш икки оёкда депсиниб ва тугри кулни олдинга-юкорига 
ваол харакатлантириб тугалланади. Зарба берувчи кул тирсакдан букилиб, 
кейин тугриланади ва кескин харакат билан тупга йуналтирилади. Дастлаб 
билак чикарилади, кейин эса панжа чикарилади. кул панжаси тугри 
таранглаштириб тупни паст-олд томонига зарба беради.уйинчи топга зарба 
беришгачан учиш вактида шароитни тугри бахолаб ва тугри карор кабул 
килиши керак. уйинчи зарба бергандан кейин оёкларни букиб юмшок 
кунилади.
Утказиш билан тугри зарба бериш. 
Бу усулда ракибни тусик вактда 
учраш ганда кулланилади. Утказиш билан зарба бериш техникасини бажариш 
худди ш ундаё тугри зарба беришга ухшаш булади. Фарки шундан иборатки
яъни уйинчи зарба бериш пайтида билак ва панжани кескин харакатлантириб 
тупни учиш йуналишини узгатиради.
Ён бош дан зарба бериш. 
Бу зарбани бажариш учун уйинчи сакрашдан 
олдин турга ён томони билан туради. Оёкни таги параллел куйилади, 
депеингандан кейин кул юкорига, тахминан елка баландлигида тепага
138


кутарилади. Шу ёрдам зарба берувчи кул силташ учун паст-ён томонга 
туширилади. Силташ гавдани белдан киришиб ва бурилиш билан давом этади.
Ён бошдан зарба бериш шунингдек утказиш билан бажарилиши мумкин. 
Юкори малакали жамоаларда ёки бошдан зарба беришда панжани утказиш 
биланва бир вактда гавдани буришни бирга кушиб олиб борилади.
Химояда 
у ш 1Н 
техникаси. 
Кейинги вактда химояда уйин техникаси 
бирмунча яхшиланди. нисбатан жузъий бир холни уйинда тупнинг уртанча 
вакти, 5-6 секунддан то 7-9 секундгача ошганлигини курсатади. Бундай техник 
усул, тусик куйиш булиб, у тозагина химоя воситасидан хозирги вактда хужум 
воситасига айланиб колмокда. Лекин барибир тусик куйиш ва тупни кабул 
килиш химоясини асосий воситалари булиб колади.
Тусик куйиш. 
Ракибни зарба беришида тусик куйиш биринчи химоя 
харакати 
хисобланади. Тусик куйишни 
иккита тури 
мавжуд: 
харакат 
килмайдиган (зонали) ва тез харакат киладиган. Тусик куйишни у ёки бу тури 
якка ва кунгиллик (гурухди) булиб тусик куйиш булиш мумкин. Кунгиллик 
(гурухли) булиб тусик куйиш купрок симарадорликни таъминлайди. Тусик 
куйиш техникаси куйидагилардан иборат булади: тусик куйиш жойига силжиш. 
сакраш. кулни куйиш ва куниш. Силжиш ёнлама кадам ташлаш билан 
бажарилади. 
Денсиниш 
жойини 
аниклаб 
олингандан 
кейин, 
сакрашга 
тайёргарлик куриб, тусик куйувчи кул ва оёкни букади. Икки оёкда 
денсинчандан кейин, уйинчи киска йул билан кулни тепага чузади, уни 
уткизади, агарда талаб килинса тур устидан утказади, тупни кайтаради ёки уни 
босади. Уйинчи тусик куйишдан кейин оёк учига кунади, кейинчалик тулик оёк 
юзига утилади. (51-раем)
Иккита ва уч кишилик тусик куйишни шундан иборатки, яъни уйинчилар 
якка тусик куйишни юкори даражада эгаллаган булиши керак ва бир-юирлари 
билан аник узаро харакат килишни билиши керак.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   146




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish