Жисмоний маданият таълим йуналиши талабалари учун мулжалланган


Пастдан тупни уйинга киритиш


bet78/146
Sana16.03.2022
Hajmi
#494819
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   146
Bog'liq
Downloads ма-олалар

Пастдан тупни уйинга киритиш. 
Тупни уйинга киритишни бажаришда
уйинчи турга юз билан туриши энг куп кулай холат хисобланади. Оёклар елка 
кенглигида ва бироз букилган холда куйилади. Битта оёк майдончада олдинга 
куйилган. Туп тирсакдан букилган кулда булиб, тахминан бел баландлигида 
булади. Зарба берувчи кул силташ учун оркага узатилади, сунгра юкорига 
отилган туп пасайиши вактида, паст-орка томонига зарба берилади. Зарба 
бериш вактида панжалар мустахкам 
ланган, бармоклар сикилган. Гавдани 
огирлигини оркада турган оёкдан олдинда турган оёкка утказилади. Тупни 
учиш йуналиши ва баландлиги панжани туп билан бир-бирига тегиш вактига 
боглик булади. Тупни оширишни мушт билан хам бажариш мумкин. (46-расм)
Ён бошдан тупни уйинга киритиш, 
тупни пастдан тугри оширишдан 
фарки шундаки. бунда уйинчи турга ён томони билан туради. Туп чап кулда бел 
баландлигида ушлаб турилади. Тупни 1м баландликка иргитиб урувчи (унг) 
кулни, тугри ушлаган холда паст-оркага силташ учун узатилади. Гавдани 
енгилгина бураб ва шу томонга энгашади. Танасининг огирлиги унг оёкка 
утказилади. Тупни зарбани паст-олд томонига урилади.(47-расм)
135


Тепадан тупни уйинга киритиш . 
Уйинчи тепадан уйинга киритишдан 
олдин юз билан турга караб туради. Оёкларни ён томонга очиб, бироз букиб 
туради. Тугши юкорига иргитиб ва бир вактни узида унг кулни силтаб тупни 
пасайиш вактида имкон борига энг юкори нуктасига зарба берилади. Тупга 
зарба берувчи кучни ошириш учун силташни ва кейинга зарба берувчи кул 
пайтини амплитуда билан бажарилади. (48-расм)
Ён бошидан тупни уйинчи киритиш турган холда бажарилади. Тупни 
юкорига чап кул билан 1,5 биландликка иргитиш вактида уйинч тана 
огирлигини унг оёкка 
у г к а з а д и
ва унг кулни паст-оркага узатади, гавда эса 
кулни силташ томонига караб эгилади. Тупни пасайиш вактида, гавада ва оёкни 
ростлаш бошланади, шунингдек туп билан энг юкори нуктасида учрашиш учун 
унг кулни юкорига тугри ёй буйлаб фаол харакатлантирилади. Чап кул пастга 
туширилади. Гавда, оёкни ёзилиш тезлиги ва зарба бериш вактида урувчи кул 
кучаяди. Тупни оширишда елка камарини юкориси ва гавда мушагини 
иштироки билан бажарилади, 
бу эса катта куч билан тупга зарба беришга 
имкон беради. Тупни кабул килиб олишни кийинлаштириш максадида, тупни 
оширишни айлантириш билан бажарилади. Айланма харакат тупни марказий 
нуктасидан аралаштириб зарба бериш хисобига вужудга келади. Бу аралашиш 
чапга, юкорига ва пастга булиши мумкин. Ана шунга боглик холда туп 
вертикал буйлаб ёки горизонтал ук атрофида айланиши мумкин. Тупни
136


айлиниш билан оширишдан ташкари, куп жамоаларни уйинчилари туп 
оширишни 
айлантирмасдан, ёки планирующие (учувчи) усулидан кенг 
фойдаланилади. Тупни айлантирмасдан бажариш техникаси буйича тупни 
юкоридан тугри ва ён томондан оширишга ухшаш булади. Техникасини 
бажаришни асосий фарки зарба бериладиган жойни ва киска силташдан 
иборатдир.(49-расм)
Айлантирмасдан тупни оширишда зарба бериш (вектор кучи) йуналиши
тупни огирлик маркази оркали утади. Тупни ошириш калта, киска-киска 
харакат билан бажарилади. Тупни айланмасдан учиши маълум тезликда у турни 
оркасида куталмаан жойга тушади.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   146




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish