Жисмоний маданият таълим йуналиши талабалари учун мулжалланган


bet81/146
Sana16.03.2022
Hajmi
#494819
1   ...   77   78   79   80   81   82   83   84   ...   146
Bog'liq
Downloads ма-олалар

Тупни кабул килиш. 
Тупни кабул килиш химоясини асосий воситаси 
булиб хисобланади. Кейинги барча харакатларни муваффакияти у сули 
сифатига боглик булади. Тупни кабул килиш тупни узатиш билан чамбарчас 
боглик булиб, чунки тупни кабул килиб олиб, шу харакатни узи билан карши 
хужум 
бошлаш 
керак. 
Тупни 
кабул 
килиш 
хаммадан 
кура 
тез-тез 
мураккаблашган шароитда бажарилади, бу эса зарба беришни ва тупни уйинчи 
киритишни бир-бирига богликлигини очганлигидадир. Тепадан узатиш билан
139


бир 
каторда 
кейинги 
пайтларда 
химояда 
пастдан 
узатишдан 
кенг 
фойдаланилмокда.
Икки кулаб тупни пастдан узатиш. Икки куллаб тупни пастдан узатишни 
купчилик холатда зарба беришда ва тупни киритишда кулланилади. Дастлабки 
снлжишдан кейин тупга ташлаш билан бир вактда тугри кулни олдиига-пастга 
чикарилади. Уйинчини гавдаси олдинга олиб борилади. Гавдани эгилиш 
бурчаги ва кулни олдинга чикариш химоячига нисбатан тупни туриш жойига ва 
баландлигига боглик булади. Туп билакларни бир-бирига якинлаштиргани 
билан бугинларига якин булган ички кисми билан кабул килинади. Бунда 
бармоклар бирлаштирилади ва пастга туширади. (52-расм)
Одатда зарба уйинчи олдида бажарилади. Агарда туп унг ёки чапрокда 
булса, унда тупни учиш йуналишига караб ташлашни ёки хамла килишни 
бажариш максадга мувафик булади. кул панжаси ва билак туп томонга караб 
бурилади. (чапга-пастга ёки унгга-пастга) зарба бериш техникасини бажаришни 
иккита усулига ажратилади. Тупни кучли учишида зарба бериш харакати 
харакатни карши олмасдан бажарилади. кул. елка, бугинида мустахкам 
ланиб, 
факатгина тупни тагига куйилади.агарда туп кичик учиш тезлигига эга булса, 
унда зарба кулни купрок фаол харакатлантиришда давом этади. Барча 
холатларда хам кул панжаларини иложи борича якинрок ушлаши керак, чунки 
икки марта зарба беришдан ва ошишдан сакланиш керак. Тупни кабул килиб
уни зонага ижро этувчи уйинчига узатишга харакат килиш керак. Бундан кейин 
иккинчи марта узатиш сифатига боглик булади.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   77   78   79   80   81   82   83   84   ...   146




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish