Жисмоний маданият таълим йуналиши талабалари учун мулжалланган


Тупни тур устидан оширишии ургатиш


bet88/146
Sana16.03.2022
Hajmi
#494819
1   ...   84   85   86   87   88   89   90   91   ...   146
Bog'liq
Downloads ма-олалар

Тупни тур устидан оширишии ургатиш
Тупни оширишни шундай кетма-кетликда урганилади. Тупни пастдан 
ошириш (ён томондан ва тугридан) юкоридан ошириш (ён томондан ва 
тугридан).
Т у п н н ён т о м о н д а н в а п а с т д а н о ш и р и ш
Тупни пастдан оширишни урганиладиган усулини синаб курилганда кейин 
махусу машкларни бажариш максадага мувофикдир.
Майдончани ён чизигида иккита сафда бир-бирига юзма-юз турадилар. 
М ашк навбат билан учта хисобда бажарилади:
Хисоб «бирда»-кулни силкитиб, «иккида»-юкорига отиш, «учда»-тупга 
зарба бериш.
Узининг шериги томонига тупни ошириш
Тупни учиш траекторияси пастдан ва юкоридан узини шериги томонга 
ошириш.
Тупни тур устидан ракиби томон ошириш (шундай холатларда, бирорта 
кишига тур устидан тупни оширишни устидан чика олмаса унда масофа 
кискартирилади, малакани нотугри ургатишга олиб келмаслиги керак).
Карама-карши майдонда химояни хар хил зоналарида турган ёки 
жойлашган, узларини шерикларига туп ошириш.
Техникани бажаришни тугрилаш билан туп ошириш жойидан ошришни 
купмарта бажариш лозим
147


Т уп н и ю к ори дан тугр и ош ириш
Тупни юкоридан тугри оширишни харакатни таркибий кисмини эгаллашга 
йуналтирилган. машклантириш услуби билан булиб-булиб урганилади. «Бир» 
хисобида-гавдани 
харакатлантириш. 
кулни 
силкитиш 
холатида 
гурилади.(Холати текширилади). «икки» тупни юкорига иргитади, «уч»-оркада 
турган оёкни оркадан ёзиш билан тосни оркага силтаб зарба бериш харакатини 
бажариш. Узатиш харакатини умумий бирга кушиб таклид килиш. Силташ 
харакатини яхши эгаллаш учун: тик турганда шеригини бармокларини ушлаб 
ёки оёкларни ёзиб ва тугрилаб. тирсакни юкорига — ён томонга силаташ 
холатидан, зарба берувчи кулни «тортиб олади», бармоклар туширилади. Машк 
шеригини унча катта каршилик курсатмасдан бажаради. Каттик зарба бериш 
харакатини эгаллаш учун: тугрланган зарба берувчи кулни туширилган 
бармокларини шеригини юкорига кутарган кулини бармокларнга таяниб 
туради. Тос суяги билан сон суягини туташтиргандан бугинидан букилиб (тос 
оркага кетади, елка ва кул олдинга). шеригини бармокларини босиш. Елка 
бугини ушлаб турувчи. мушаклар. таранглашган, зарба берувчи кулни тирсаги 
ту'ширилмайди. М ухими шугулланувчиларни ишонч хосил килдириш керакки, 
яъни зарба бериш харакати елкадан эмас, балки тос суяги билан сон суягини 
туташтирган бугимидан бошланади. Тупни икки кулда оширилади. Тупни икки 
кулда олиб. бирок олдинга энгашиб. уз олдига пастга тушириш, сунгра 
тулкинсимон харакат билан юкорига иргитиб оёк учига таяниб туриш 
холатигачан бир вактни узида туп билан юкорига кутариш, бирок уни бош 
оркасига олиб борилади. Ш ундан кейин тосни оркага киска силташ хисобига 
тирсакни туширмасдан тупни олдинга отиш. Тупни бир кулда отиш: худди 
шунинг узи, олдинги машкдагидек, бирок тупни бир кулда утказиш билан. 
Тупни бир кулда отиш: худди шунинг узини. олдинги машкларидагидек, бирок 
тупни бир кулга утказиш билан бажарилади. Тупни бир кулда отиш. Уйичи 
тупни икки кулда уш лаб туради: унг кул юкоридан, чап кул пастдан (уз одида 
тупни пастда) ва фаол харакат килиб унг елкани устидан тупни юкорига отади 
(унг елка устида турган холатда чап кул тупга юборилади) юкорига отиш 
охирида чап кулни олиб боради. унг кул дастлабки холатдан юкорида ёзилаган 
отиш харакатини бажаради. Тупни отиш машкини эгаллагандан кейин тупни 
оширишга у™ ш мумкин. Ракиб йуналишига (томонига) тупни ошириш 
харакатни кетма-кетлигига катъий риоя килинади: хисоб «бир»да-силташ, 
«икки»да-тупни юкорига отиш, «уч»да-тупга зарба бериш. Тупни узининг 
шеригига ош ириш да (аник нишонга тегизиш) машкни майдончани энида жуфт- 
жуфт булиб бажаради. Туп оширишни дадил бажарганидан кейин тупни турни 
устидан 
ошириш, тупга кетма-кетликда худи пастдан тупни ошириш 
урганишдагидаек бажарилади.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   84   85   86   87   88   89   90   91   ...   146




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish