Жисмоний маданият таълим йуналиши талабалари учун мулжалланган


bet87/146
Sana16.03.2022
Hajmi
#494819
1   ...   83   84   85   86   87   88   89   90   ...   146
Bog'liq
Downloads ма-олалар

Тупни узатишга ургатиш
Тупни узатишни ургатиш юкоридан узатиш билан ургатилади.
Бу ерда техникани эгаллашни халкилувчи шарти олдинга чикиш тупга 
кулни 
тугри 
куйиш хисобланади. 
Ю коридан узатишни тушинтиришда 
волейболчиларни тугри туришига ва узатиш учун кулни холатига диккатни 
туплаш 
керак. 
Ёрдамчи 
машкни 
шунга 
йуналтириш 
керакки 
чунки 
шугулланувчилар бармок ва кул панжаларини холатини, качонки туп олдида 
булганда тугри жойлаштиришлари зарур. Бу узатиш вактида кул холати 
хакидаги тушунчани тузишга ёрдам беради. Тупни юкорига отиб, узатишига 
таклид килиб, олдинга - юкорига харакатланиш билан илиб олади. Бунда 
диккатни панжалар ва кул бармоклари ни тупга куйишни тугри холатини. оёкни 
холатини вауларни ишлаш харакатини бажариш га каратиш керак.
Худди шу машкни таклид килиш билан тупни шеригига иргитиш билан 
узатиш. Ш уни эсда саклаш керакки, отиш вактида кул елка ва тирсак 
бугинларидан тулик ёзилади, бармок ва кул панжалари иложи борича тупни 
узокка узатади, ошишни бажаргандан кейин бармоклар бушашади. Имкон 
борича, илиш вактида тупни юзасига бармокларни тугри жойлаштириш 
керакки, иргитишни бажариш керак кейин узатишга утиш керак.
Биринчи машк жуфт-жуфт булиб бирок битта томонга бажарилади. Бири 
тупни шеригига узатиш холати учун кулай булиши деб ташлайди. У эса 
юкоридан узатишни бажаради. А гарда туп юкоридан нотугри ташланса 
узатишни бажармаслик керак. Чунки харакат нотугри булиши мумкин. 
(Яхшиси тупни илиб олиш керак). Тупни тагидан чикишни эгаллагандан кейин 
ва узатиш машкини узини бажаришни иккала шерик бажаради. Кейинчалик 
узатишни такомллаштирш учун кулланиладиган барча машклар силжишни 
мураккаблаштирилган усуллари билан бирга кушиб хар хил йуналишда 
отиладиган тупни кабул килиш учун чикиш йулини мураккаблаштиради.
Тупни пастдан узатишни 
худди шу кетма-кетликка риоя килган холда 
урганилади. Дастлаб урганувчиларни диккатини кулни доимий холатига ва уни 
узатиш вактидаги ишига каратилади. Бунинг учун энг купрок кулай холатни 
танланади, у кейинчалик максадага мувофик мустахкам 
ланади ва
узлаш тирмайди, чунки холатни узгартиришда битта билакни бошкасидан 
салгина ошириб юборса тупни учиш йуналиши узгаради.
146


Дастлаб турли туман таклид машклари берилади, унда кул холати 
аникланади (битта кафтини иккинчисини устига куйишни) бир вактда уларни 
елка ва тирсак бугинларини харакатини оёкни фаол ишлаши билан бирга кушиб 
либ борилади. Качонки шугулланувчилар харакатни узаро мослаштиришни 
урганиб олгандан кейин (кул, оёк, гавда) туп билан машк бажаришга утиш 
мумкин.
Зални узинасига жуфт-жуфт булиб бир-бирига юзма-юз туриб бири тупни 
икки кулда кабул килиш учун кулай холатда иргитади. Шериги уни пастдан 
узатиш билан кайтаради.
Тупни полга уриш. Шериги силжишни ва пастдан икки куллаб узатишни 
бажаради.
5-6 м масофадан тупни пастдан ошириш. Шериги сакраб силжийди ва 
тупни пастдан узатади.
Ш унинг узи бирок узига - узи тупни 4,5-5 м баландликка иргитиш билан 
бажариш мумкин.
Ш унинг узи тупни юкоридан оширгандан кейин.
Тупни узатишни эгаллагандан кейин уни тур устидан юкоридан ошриш 
билан бирга кушиб бажарилади.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   83   84   85   86   87   88   89   90   ...   146




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish