Жисмоний маданият таълим йуналиши талабалари учун мулжалланган


bet84/146
Sana16.03.2022
Hajmi
#494819
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   146
Bog'liq
Downloads ма-олалар

Зарба бериш
Хужумчини канчани техник махорати юкори булса, шунчаки хар хил уйин 
холатларидан келиб чикадиган техник вазифани енгил хал этиш мумкин. 
Хужумчини харакатидаги энг асосий зарба беришни йуналишини ва кучини 
узгартиришни билиш. Зарба бериш усули ва хужум йуналишини танлаш аник 
уйин холатига боглик булади, ва айникса химояни жойлашиши ва ракибни 
тусик куйувчи уйинчиларини жойлашишига боглик булади. Чет зоналардаги 
харакат (4 ва 2), тур уртасидаги 3 зона хужум билан бирга кушиб олиб бориш 
максадга мувофик максимал куч билан зарба бериш (юриш буйлаб)-“Чизик 
буйлаб ва кийшик йуналиш да” (4 зонадан 4 зонага булаб, 2 зонадан 2 зона 
буйлаб) зарба билан бирга кушиб олиб бориш максадга мувофик булади. (53- 
расм)


Тур четига хужум килишни самарали воситаси “тусикка тегиб чизикдан 
ташкарига чикиш ” зарба бериш хисобланади. Тур марказидаги харакатда 
хужумчилар тез-тез тусикни айлантириб у™ шни алдамчи харакат билан 
алмашилаб боради.
Уйин тактикаси
Волейболда тактика химоя тактикасига ва хужум тактикасига булинади. 
Тактик харакатланишни ташкил килиши принципи буйича у якка - якка
гурухли ва жамоа га оид харакатланишдан ташкил топган.
Хар бир уйинчи уйин жараёнида, у эгаллаган барча техник захирасидан 
фойдаланади. Бирок волейбол техника ва тактикаси ривожланиш тахлили шуни 
курсатадики, 
тактик харакатни ташкил килишда уйинчиларни узига хос 
хусусиятларидан, 
уларнинг 
кобилиятидан 
химоя 
ва 
хужумда 
маълум 
вазифаларни бажаришда 
фойдаланадиган жамоалар катта муваффакиятга 
эришадики. Ш ундай килиб юкори малакали жамоа ларда, иккинчи тупни 
узатишни (богловчи) бажарувчи, уйинчиларни ва асосий хужумчиларни
ёрдамчи хужумчиларни шартли равишда ажрата бошладилар.
Уйин техникасини ургатиш методикаси
Волейбол уйнини бошкаларадан ажралиб турадиган томони туп билан 
уйинчини харакатини хатосини кайд килиши хисобланилади. Бу харакатни 
техникасидаги четга чикиши ёки огиши хохлаган уйин усулида очкони 
оширишни уйинни ютказишга олиб келади. Шу билан боглик дастлабки 
холатни тугрилиги катта ахамият касб этади. Улардан усуллар бажарилади
чунки у кейинчалик харакатни мувоффакиятини олдиндан белгилаб куйилади.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   146




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish