Жаҳон иқтисодиёти ва дипломатия университети



Download 2,58 Mb.
bet170/191
Sana29.05.2022
Hajmi2,58 Mb.
#616344
TuriДиплом
1   ...   166   167   168   169   170   171   172   173   ...   191
Bog'liq
Замонавий сиёсатшунослик назария ва амалиёт

Сиёсий субмаданиятлар сиёсатнинг муайян субъектларига хосдир. Улар сиёсат соҳасида тегишли гурухларга мансуб кишиларнинг ўзига хос қараш-лари, хайрихоҳликлари ва хулқ-атвори билан ажралиб туради. Уларнинг
243
энг муҳимлари ва яққол намоён бўлиб турувчилари жумласига қуйидаги-лар киради:
Рарб сиёсий субмаданияти либерал-демократик қадриятлар ва меъёр-ларга йўналтирилган. Сиёсий танлов ва сиёсий интилишлар доирасининг кен-глиги билан ажралиб туради. Унинг ҳудудларида фуқаронинг сиёсат субъекти сифатидаги мақоми нисбатан юқори. Сиёсий ҳаёт ҳуқуқ томонидан бошқариб турилади ва ўзининг хилма-хиллиги билан ажралиб туради. Бу сиёсий субма-даният сиёсий маданият либерал-демократик моделининг асосий негизи ҳисобланади.
Шарқ сиёсий субмаданияти тарихий-диний анъаналарга йўналтирилган. Чекланган сиёсий танлов шароитларида фаолият кўрсатади. Ушбу субмада-ният аниқ-равшан ифодаланган сиёсий субординация, маъмурий ҳокимият-нинг ваколати ва суд ҳокимиятларидан устунлига билан ажралиб туради. Ҳоки-миятнинг мерос бўлиб ўтиши ва элитарлига кенг тарқалган.
Минтақавий сиёсий субмаданиятлар минтақавий ва давлат белгиларига кўра ажралиб туради. Ана шу белгилар бўйича сиёсий тафаккур ва хулқ-атвор услубларида фарқлар кўзга ташланади. Минтақавий омилни ҳисобга олган ҳолда шаҳар ва қишлоқ субмаданиятларини ҳам фарқлаш мумкин.
Сиёсий-диний субмаданиятлар ижтимоий ҳаётнинг диний ва сиёсий со-ҳаларининг чамбарчас боғланиб кетганлиги ҳамда диний ақидаларнинг сиё-сат субъектларининг сиёсий йўналтирилганлигига ва хулқ-атворига жиддий таъсир кўрсатиши билан ажралиб туради.
Этно-сиёсий субмаданиятлар миллий таркиби бир хил бўлмаган дав-латларга хосдир. Озчиликни ташкил этувчи миллатларнинг сиёсий субмада-ниятлари кенг тарқалган. Масалан, Туркиядаги греклар, Франциядаги жазо-ирликлар, Испаниядаги басклар, АҚШдаги ҳиндулар ва бошқалар ана шун-дай субмаданият эгаларидир.
Миллий озчиликни ташкил этувчи халқларнинг субмаданияти қандай-дир этник озчилик камситишга дучор бўлган ҳолатларда яққол ифодаланган хусусият касб этади.

Download 2,58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   166   167   168   169   170   171   172   173   ...   191




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish