Ж. ¡ Ам и д ов к. Ишлок, хужалик машиналарини лойихалаш



Download 8,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet38/193
Sana24.02.2022
Hajmi8,39 Mb.
#185802
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   193
Bog'liq
кишлок хужалигини машиналарини лойихалаш

R\ — плугнинг курук массасидан пайдо булувчи реакция кучи;
AR¿ — тупрок массаси ва царшилигига боглиц булган кушимча куч. 
Проф. Летошиев М. Н. маълумотларига асосан:
Плуг кутарила бошлаганда 
тупрок огирлиги 
GT = (0,6 . . . 
1 , 0 ) 0 ПЛ; 
плуг a mtn гача кутарилганда GT = (0,5 . . . 0,8)GnjI, бунда 
Опл = m g \ т — плуг массаси. 
Беш корпусли, 
к;амраш кенглигя 
1,75 м булган „Труженик-7“ тиркалма плугнинг массаси 1235 . . . 
1330 кг; бута-ту^айзор учун 
мулжалланган бир корпусли цамраш 
кенглиги 75 см ва 100 см булган Г1БН-75 ва Г1БН-100 тиркалма плуг- 
лар массаси мос х,олда 73*0 ва 1000 кг.
П л угни автом ат билан к у т а р г а н д а дала гилдираги т у г и -
нид а ^ о с и л буладиган у р и н м а кучни аницлаш. Механизмлзрга 
таъсир этувчи кучларни аниклаш учун плуг механизмлари 37-расмда 
курсатилгандек исталган масштабда чизилади. Плугни транспорт хо- 
латга кутарганда пайдо буладиган энг катта кучни аниклаш учун 
кинематик схема асосий туртта ва оралик холатлар учун тузилади: 
t — корпуслар иш холатига туширклган; t x — корпуслар ^айдаш чу- 
курлигининг ярмига кутарилган; t
3
— корпуслар дала бетига чика- 
рилган; 
t t , t b — оралик холатлар; t' — плуг транспорт х,олатга 
кутарилган. Кетинги механизм плуг 
га кутарилгандан кейин:
ишга 
тушади. 
)\ар к;айси 
х,олат учун звенолар тезлиги аник- 
ланадч. 
Тезликлар плани исталган масштабда курилади. Меха­
низмнинг 
бирон таянч 
нуктаси, 
жумладан, 
энг куп звено 
билан богланган таянч шарнир / тезликлар планининг (38-расм) 
Кутби тс сифатида кабул цилинади. Расмдэ плуг механизмларининг 
тезликлар плани факат t x (38-расм, а) ва V холатлар (38-расм, б) 
учун курилган. Чизмани корайтирмаслик максадида кетинги гнлди- 
рак механизмига таъсир этувчи кучни топиш учун унинг тезликлар
R í — R¡ + AR¡,
(5.9)
R„ = 0,3 G„B\ 
=
/?3
= 0,350пл;
А/?п = 0,16GT; А/?б = AR 3 = 0,42GT.
(5.10)
(5.11)


38-расм. Плуг мехаиизмларига таъсир этувчи кучлар ва дала гилдирагинимг 
тугинида уринма кучнинг узгариш графиги:
ва в - тезликлар плани; г - дала гилдираги тирсагининг ц о латл ар и; д -  уринма кучнинг у з-
гариши
плани алсдида тузилган. Тезликлар планида нукта 
нинг тезлиги 
бирон мзсштабда 40 . . . 50 мм деб кабул к;илинади. Кутбдан тир- 
с ак 
— 21 га параллел тс — 2' ни чизамиз. Сунг, навбат билан
— 31 ва 4 — 31 ларга параллел чизиклар утказамиз. Булар 3[ да 
кесишади. Сунгра 
3'^[ 
ни утказамиз. 
2 Х ва Ь1 
нуцталарга ре­
акция кучи /?п ва уринма куч 
Т ни йуналишлари узгармаган хол- 
да келтириб куямиз. Бошка нуцталар тезлиги х,ам шу тарзда топи- 
лади. 
10\ нуктага Н6, / / ' нуктага 5 ва 
<2
кучларни цуямиз.
Тузилггн тезликлар планини « кутбга таянган ва 90° бурилган 
тезликлар векторининг учига куйилган 
Яи, 
С ва 
Т  кучлар
таъсирида мувозанат ^олатда турган бикр ричаглар системаси деб 
^араш мумкин. Уринма кучнинг киймати икки марта, яъни о куч 
таъсир этмаган ва таъсир эта бошлаган пайтлар учун аницланади.
Т  = (Н ,Д П + Нс^б) Я т; 
(5.12)


т
=(///?+ 
HrR„

н S) 'И
щ а х
'
п ' ц 1 
б ' б 1 

Download 8,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish