Ж. ¡ Ам и д ов к. Ишлок, хужалик машиналарини лойихалаш


 6 -р а с м . П л у г н и гидравлик у с у л д а тр ан с-



Download 8,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet36/193
Sana24.02.2022
Hajmi8,39 Mb.
#185802
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   193
Bog'liq
кишлок хужалигини машиналарини лойихалаш

3 6 -р а с м . П л у г н и гидравлик у с у л д а тр ан с- 
б у е р д а — п о р ш е н ь
йули,. 
п ор т х,олатга кутариш м еханизми 
2 5 0 ММ.
цисмдан иборат. Звенога 
шток таъсир этганда ш ар­
нир О ишламайди ва зве­
но / — 3 тирак т восита- 
сида дала гилдирагининг 
уь^ига 
бикр бирлашади. 
Д а л а гилдирагини винт 
ёрдамида бурганда звено
13 шарнир О атрофида 
бурила олади. Гидравлик 
механизмни 
цуришда' 
кронштейн 
1
— 3 нинг ра- 
диуси Я\, узунлиги /г ва 
гилдирак увидан 
стойка 
5 гача булган орали^ I 
ани^ланади:
I


Эгат гилдирагининг м ех ан и зм и н и л о й и ^ а л а ш . 
Плугнинг 
иш холатида чап гилдирак дала сатдида, унг гилдирак зса корпус- 
ларнинг таянч сатди (эг^т туби) да туради. Плугни автомат ёрдами- 
да кутарганда дала гилдирагининг тирсаги 
/ —2
0
Х бу[ чакка бура- 
лзди, гилдирак маркази 2 зса вертикал буйлаб я т а х + ^шах га сил- 
жийд
1
г (37-расм, II форзацга к;). Шунда рама узининг горизонтал ва- 
зиятини са^лаши, бунинг учун эса эгат гилдираги 
62
=
— 
&2
бурч^к- 
ка буралиб, гилдирак маркази 10" Н тах = //1Га< га вертикал силжи- 
ши ва дала гилдираги билан бир таянч сатдда туриши лозим.
Дала ва эгат гилдираклари тирсакларининг узунлиги узаро тенг, 
яъни /„ = / б; гилдкраклар диаметри D n = D 6; у к ларнинг рамадан 
баландлиги Кп = Къ — 80 мм. 
Шунинг учун икки 
гилдиракнинг 
транспорт долатда бир таянч сатзда туриши ва раманинг огмаслик 
шарти 
82
=
булади. Бу до л да эгат гилдираги тирсагининг авто­
мат ёрдамида иш долатдш транспорт долатга утишида бурилиш 
бурчаги куйидагича топилади:
= are cos^cos
82
-----(
5 3
)
Ордириш механизми. Эгат Рилдирагини д а л а сат^игача кута- 
ришда ордириш механизмидан фойдаланилади. Ер ^айдаш чу- 
цурлигини винтли механизм ёрдамида узгарти ри ш да ва бирин- 
чи эгатни олишда плуг рамаси ён томонга огади. Р ам ан и гори­
зонтал ^олатга келтириш учун огдириш м еханизми 7—8— 9—/ 
нинг винтини бураб, гайка 7 ни силжитиш керак. Шунда звено 
/ —7 нинг узунлиги узгариб, эгат гилдирагининг тирсаги 9
—10 
д а л а гилдирагидан муста^ил равишда буралади, н а ти ж а д а ^ай- 
д аш чу^урлиги узгармаган холда плуг рамаси кутарилади. Ку- 
лисал и механизм винтини бураганда у уз вазиятини горизонтга 
нисбатан узгартирмайди, д е м а к у дала гилдирагининг у^ига 
таъсир этмайди. Бунинг учун кулиса винти д а л а увидан бир оз 
олдинда урнатилган.
Алоца механизми 1—7—
8
— 9 д а ла гилдираги узининг ^ара- 
катини эгат гилдирагининг у^ига узатади. М ехан и зм звенола- 
рининг узунлигини аницлашда гайка (нуь^та 7) нинг гилдирак 
увидан энг катта баландлиги /?i = 125 . . . 175 мм цабул 
1
^или- 
яади. Бу з^олда звено 
8
— 9 нинг узунлиги цуйидагича ^исобла- 
нади:
R'¡ =  
sin92. 
(5.4)
1 ва 9 шарнирлар ор^али утказилган вертикал чизи^дан икки 
томонга тегишлича 
0
i
/2
ва 
0
г
/ 2
бурчаклари олиб ^уйилади ^ам- 
д а 7 ва 
8
ну^талар урни белгиланади.
Кетинги гилдирак механизми кетма-кет ж о й л а ш г а н иккита 
турт звенолик механизмдан: плугнинг кетинги цисмини кутарув- 
чи хусусан кетинги гилдирак механизми 13— 14— 15— 16 ва ке­
тинги гилдирак системасини д а л а гилдирагининг механизмига 
<бирлаштирувчи ало^а механизми 1— 11— 12— 13 д а н тузилган.


Звено 1— 11 механизмнинг етакчи звеноси ^исобланади. Ке- 
тинги р и л д и р ак механизмы д а л а гилдираги ярим хайдаш чуь^ур- 
лиги а
/2
га мос сат^дан паст тушгандан кейингина ишлай бош- 
лайди, яъ н и звено 11— 12 таранглана бошлайди. Бупинг учун 
плугнинг иш вазиятида бу звено солкиланиб туради ва ^айдаш 
чу^урлигини винтли механизм билан ростлаш пайтида кетинги 
рилдирак уз ^олатини узгартирмайди.
Кетинги рилдирак механизми куйидаги тартибда лойи^аланади. 
Дала гилдираги механизмининг а т1„ = а, 2 га мос до лат и ва кетин­
ги гилдиракнинг иш вазиять чизилади. 
Шунда кетинги 
рилдирак 
корпусларнинг таянч сат^идан А/г — 2 — 3 см паст жойлаштирилади, 
Иш вацтида кетинги г и л дирак тупроцца бир оз ботганда ^ам плуг 
корпусларининг эгат тубига ишцаланиш кучи анча камаяди. Транс­
порт ^олатда дала ва кетинги гилдираклар бир сат^да жойлашади.
Кетинги рилдирак маркази 
( 1 7  
нуцта) дан 
а =
5° . . . 10° бур- 
чак ясаб тугри чизик утказилади, 1
3
= (0,9 
1,2) П
3
масофада 
тирсак (звено 
1 6

1 7 ) 
узунлиги олиб цуйилади. Кетинги 
р и л -
д иракнинг транспорт ^олати чизилади; тирсакнинг иккала по­
лати ур тасидаги бурчак 
05
булади. С/3 масофада ну^та 
1 5  
жои- 
л а ш ти р и л а ди , бунда С — тирсакнинг бурилиш маркази (нуцтз 
1 6 ) 
дан раманинг марказий чизигигача булган масофа. Плуг­
нинг тр анспо рт ^олатида звено 
1 5

1 6  
деярли вертикал жойлаш ­
тирилади 
( 1 5 '

1 6  
вазият). Звенодан чап томонга 0
5
бурчагге 
олиб цуйилиб, унинг 
иш .%олати 
( 1 5

1 6 )  
чизилади. 
1 5

1 5 * 
нуцталарни бирлаштириб, унинг уртасига тик чизи^ тушири- 
лади. Б у чизицнинг рама чизиги билан кесишган ну^таси шар­
нир 
1 3  
нинг урни булади. 
1 5  
ва 
1 5 '  
ну^таларда диаметри 50 . . .
60 мм ли роликлар чизилади. Ну^та УЗ дан ролик /5 нинг чекка 
^ о л ат л ар и га утказилган уринма чизик;лар орасидаги бурчак 
04 
булади. Автом ат ишлаганда балансир 12— 13 айнан шу бурчак- 
ка б уралиб, плугнинг кетинги 
1
^исмини кутариши керак.
А л о ц а м ех ан и зм и 1 — 11 — 1 2 — 13 плугни кутариш пайтида 
дала гилдираги механизмининг ^аракатини кетинги гилдиоак механиз- 
мига 
узатади. Юкорида курсатиб утилганидек, дала гилдираги а т ,;п 
сатхгача тушганда звено 

Download 8,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish