Ж. ¡ Ам и д ов к. Ишлок, хужалик машиналарини лойихалаш



Download 8,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet33/193
Sana24.02.2022
Hajmi8,39 Mb.
#185802
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   193
Bog'liq
кишлок хужалигини машиналарини лойихалаш

^шах ~Ь ^тах, 
(5 -1 )
бу ерда hmax =  200 . . . 250 мм, транспорт ^олатда корпус лемех- 
ларининг дала бетидан энг баланд кутарилиши.
Корпусларнинг эгат тубидан / / тах га кутарилишини 
таъминлаш 
учун чап у к тирсаги /
2
нинг узунлигк /„ ^уйидагича хисобланади:
In 
(^тах “Ь ^ тах) (C0S~¡2 — COS^j), 
( 5 .2 )
бу ерда 
ва 
плугнинг иш ва транспорт холатларида ук тирса­
ги билан верти:<ал орасидаги бурчаклар.
33-расм, даги схемада 
7
, <г 90°, аммо баъзи плугларда тирсак- 
нинг горизонталдан ю^орига яна бир оз кутарилишига йул куйилади 
( d á-раем, б). -f
1
ни 
100 . . . 1 05° 
дан катта олмаслик керак, акс
3 3 -р а с м . Д ал а гилдирагипинг к^тариш -ростлаш механизми:
a
- м ех ани зм н и нг иш ва транспорт ц олатлари; б - кутариш механизмини ва кривошип 
*амда ш атун узунлигини ¡(исо5лаш схемаси


Холда момент М  = ИХ1 в т 3 * ам катталашиб, 
винтни буращ ва 
автоматнинг ишлаши кийинлашади. Схемада /?х — гилдиракнинг рил- 
дирашга царшилик кучи; 
— вертикал нагрузка; тирсак 
1
 —
2
нинг 
горизонталга 
о р и ш
бурчаги 5 =
7
! — 90°. Плуг транспорт ^олатда бул- 
ганда чап ва унг гилдираклар даракат йуналишига нисбатан орца 
томонга уз-узидан силжимайдиган булиши керак. Бу шартни бажариш 
учун г
2
= 22 . . . 30° олинади.
Ш атун (/„,) ва кривош ип (г) у з у н л и к л а р и н и шундай тан- 
лаш лозимки, бунда чап гилдирак маркази 
(#тах 
^тах) га верти* 
кал силжий оладиган булсин. Автомат и ш л а ган д а чап рилдирак 
уз уци атрофида кривошип билан бирга р = 1 8 0 ° га ва тирсак 
1—2
билан бирга (
71

72
) га, жами а ' = р +
71— 72
бурчакка бу- 
ралади. Плуг транспорт ва иш ^олатларига утказилганда кр и ­
вошип 
2—3
шатун 3
—4
билан бир чизи^да жойлаш ади, нати- 
ж а д а кривошип билан тирсак 
1—2
йуналиш лари орасидаги а
бурчаклари узаро тенг булади. Шатун 3— 4 билан тирсак
 
нинг кесишиш ну^таси О даги ц ар ам а-^арш и бурчаклар тенг. 
Д ем ак р , =
7
,—у2. Барча бурчаклари тенг булгани учун учбур - 
чаклар 402 ва 102' узаро ухшаш булади. Д о й р а ичига чизилган 
бурчаклар теоремасига асосан Р
1
ва (
71

72
) бурчакларни бир 
ёйга таянган ички чизилган бурчаклар деб к,араш мумкин. Ш ун­
дай экан, 
1

4

2
ва 
2
' ну^талар бир д о и р а д а ётиши лозим 
(34- раем).
Кривошип ва шатун узунлигини аниклаш. Кривошип ва ш а ­
тун узунлиги шарнир 4 нинг рамадаги геометрик урнига б о г л и ^

Download 8,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish