Ж. ¡ Ам и д ов к. Ишлок, хужалик машиналарини лойихалаш



Download 8,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet37/193
Sana24.02.2022
Hajmi8,39 Mb.
#185802
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   193
Bog'liq
кишлок хужалигини машиналарини лойихалаш

И

1 2  
тарангланади, рилдирак паса- 
йишни я н а давом эттирганда эса, унинг ^аракати таранг торт^и 
ор^али б алансир 
— ^4
га узатилади. Звено 11— 12 нинг иш 
йули L га тенг булади. Бу х,олда ричаг 12— 13 узунлиги 
1
^уйи- 
даги ф орм у л адан топилади:
А м а л д а Яз ни топиш учун ну^та 11 нинг кучиш масофаси 
L ни ул ч а б , нукта 12 га олиб цуйилади. Автомат ишлаганда 
д а л а рилдирагининг тирсаги (
01

0
з), балансир эса 
04
бурчакка 
буралади.
I


4 -§. ПЛУГ М Е Х А Н И З М Л А Р И Г А ТАЪ СИ Р Э Т У В Ч И К У Ч Л А Р Н И
А Н И Н Л А Ш
Умумий тушунчалар. П л у г 
механизмларини лой и д ал а ш д а
кинематнк ва конструктив улчам ларни узил-кесил белгилаш
учун механизмларнинг алодида звеноларига таъсир этувчи куч- 
.ларни аки^лаш ксрак.
Тиркалма плуглар рамасини автомат ёрдамида кутарган да 
д а л а рилднрагининг тугинида досил буладиган ури н м а к у ч ,г и д ­
равлик цилиндр штогига, шунингдек КУЛ билан 
чуцурлатиш
винтли механизмининг чам барагига таъсир этувчи кучлар ани^- 
ланади. Механизмларга таъсир этувчи кучлар плугнинг иш до- 
латида ва уни транспорт д о л атга утказишда бир неча вазият- 
.лар учуй апшуланади. Механизм звеноларидаги ку ч л ар одатда 
графоаналитик усулда топилади. Бу усул проф. Н. Д . Лучин- 
ский томонндан таклиф этилган булиб, механик системанинг 
мумкин булган кучиш принципига асосланган. У проф. Н . Е . Ж у -
ковскийнинг механизмлардаги кучларни 
ани^лаш
тезликлар 
плаиидан фойдалаиган. Мумкин булган кучишлар 
принципи 
^уйидагича таърифлаиади: моддий система м уво зан атд а були- 
иш учун системанинг маълум долатидан дар 
1
^андай мумкин 
булган кучишнда, актив кучлар баж арган элементар иидларнинг 
йигиндиси нолга тенг булиши зар у р ва етарлидир.
Фараз цилайлик, мувозанатдаги механизм звзноларига мос нук- 
таларга куйилган Ръ Р>, . . . Р п 
кучлари таъсир этади. 
Мумкин 
булган кучишлар принцилига асосан, барча кучларнинг шу кучлар 
Куйилган нукталарнинг мумкин булган кучишларида бажарган эле­
ментар ишларининг йипгадиси нолга тенг, яьни:
2 Р р о%ч.
1
й5
1
= 0, 
(5.6)
х
=1
бунда й з
1
— Р. куч куйилган нуктанинг (богланишлар рухсат этган) 
чексиз 
кичик 
кучиши; а £ — куч йуналищи билан кучиш томо-
ни орасидаги бурчак.
Агар тенглама (5.6) ни в акт сН га булсак, мумкин булган тез- 
.пиклар тенгламасини досил киламиз:
^ Р ^ 1  сов^ = 0. 
(5.7)
/=1
(5.7) тенгламадаги тезликлар киймати тезликлар планидан аникла- 
нади. Тенгламадаги 
соэз. купайтмаси геометрик жидатдан тез­
ликлар планида Р{ кучининг кутб тс га нисбатан елкаси Н
1
ни тас- 
вирлайди. Бунда (5.7) тенглама оддийлашади ва мумкин булган ку- 
чишларнинг математик ифодаси куйидагича ёзилади:
V Р .я . =
+ Р ,Н , + . . . + РпН п = 0. 
(5.8)


К у ч л арн и аницлаш учун механизмлар схемаси маълум мае- 
ш та б д а чизилади ва барча таш ^и кучлар мос ну^таларга цуйиб 
чи килад и. Механизмнинг бир ёки му^им булган бир нечта по­
лати учун 90° га бурилган тезликлар плани тузилади.
Купчилик холларда механизмнинг узи 90° га бурилган тез­
л и к л а р плани була оладн. Шунинг учун агар чизма корайиб 
кетм айдиган булса, тезл и кл ар планини механизм 
схемасида 
тузиш тавсия этиладн.
П л у г ишлаганда ги лди ракларга таъсир этувчи вертикал ре­
акция кучлари узгармасдан колмайди, ишлаш чуцурлиги, туп- 
роцнинг физика-механик хоссаларига ва бошка тасодифий омил- 
л а р г а борли^. Шунинг учун статик ^исоблар учун 
вертикал 
р е а к ц и я л а р цуйидагича ани^ланади:
бунда i — дала, эгат ёки кетинги гилдиракларни билдирувчи индекс; 

Download 8,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish