Иќтисодиёт назариясининг халќаро аспектлари


Халќаро валюта муносабатлари ва валюта тизими



Download 355 Kb.
bet17/23
Sana22.02.2022
Hajmi355 Kb.
#114688
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   23
Bog'liq
Jahon xo'jaligi va uning evolyutsiyasi

3. Халќаро валюта муносабатлари ва валюта тизими.

Турли савдо ва молиявий операциялар ¢тказилганда мамлакатлар ¢ртасида валюта муносабатлари келиб чиќади. Мамлакатлар ¢ртасида иќтисодий алоќалар, жумладан товар оборотини ривожланиши к¢п жиЏатдан валюта муносабатларига боƒлиќ.


Халќаро миќёсдаги Џамма иќтисодий алоќалар айланиб келиб пул — валюта орќали ифодаланади. Валюта деб, Џар бир мамлакатнинг миллий бойлиги билан таъминланган пул бирлигига айтилади. Миллий валютанинг ќадр-ќиммати биринчидан, шу валютанинг товар билан таъминланиш даражасига, иккинчидан, бошќа валютага эркин алмаштириш даражасига боƒлиќ.
ЖаЏон х¢жалигида иќтисодий алоќаларни яхши й¢лга ќ¢йилган валюта муносабатларисиз амалга ошириб б¢лмайди. Миллий х¢жаликларни байналмилаллашуви халќаро валюта муносабатларини ривожланишини таќозо ќилади.
Халќаро валюта муносабатлари умумжаЏон х¢жалиги иќтисодий алоќаларининг муЏим таркибий ќисми Џисобланади. Валюталар орќали жаЏон иќтисодиёти т¢лов ва Џисоб-китоб операциялари амалга оширилади.
Миллий валюталар тизими асосида халќаро валюта тизими шаклланади. Халќаро валюта тизими деб, халќаро валюта муносабатларини ташкил этиш, тартибга солиш ќонун-ќоидалари мажмуига айтилади. У халќаро битимлар орќали мустаЏкамланиб, давлатлар томонидан риоя ќилинади.
Халќаро валюта тизимининг асосини миллий валюталар ташкил этади. Ундан ташќари, миллий ёки жамоа резерв валюта бирликлари (расмий равишда АЌШ доллари, Евро ва немис маркаси), халќаро ликвидлик активлари, валюта паритетлари ва курслари, валюталарни ¢заро алмаштириш шартлари, халќаро Џисоб-китоб олиб бориш, валюта чеклашлари, валюта бозорлари, жаЏон олтин бозори ва бошќаларни ¢з ичига олади.
Тарихан халќаро валюта тизими ХIХ аср охирида шакл-ланган. Бунда халќаро Џисоб-китобларда к¢пгина ривожланган мамлакатларда халќаро валюта сифатида олтиндан фойдаланилган.
Биринчи валюта тизими олтин стандартига асосланади. 1867 йили Париж келишувига биноан халќаро муносабатларда ягона т¢лов воситаси сифатида фойдаланишга келишилди.
Олтин стандартига мувофиќ мамлакатларга олтинни эркин олиб кириш ёки олиб чиќиш, ќоƒоз пулларни олтинга алмаштириш, пул бирлигидаги олтин миќдорини эркин белгилаш ва чеканка ќилиш назарда тутилган.
Т¢лов балансининг таќчиллиги олтин билан ёпилган. Бир мамлакатдан олтинни иккинчи мамлакатга ¢тиши автоматик тарзда т¢лов балансини тартибга солади.
Олтин шундай товарки, уни ишлаб чиќариш чекланган, сабаби у табиатнинг ¢зида чекланган. Шунинг учун олтин стандарти шароитида Џукумат ихтиёрий равишда муомалага ќоƒоз пул чиќара олмайди.
Барќарор пул муомаласи, валюта курси халќаро савдони ривожлантирди. Чунки халќаро савдонинг натижаси ноаниќлиги камаяди. Уни ќандай б¢лишини олдиндан тахмин ќилиш имконини беради. Лекин, шу билан бирга, валюта алмашинувини олтинга боƒланиши осон манёвр ќилиш имконини бермайди, айниќса тушкунлик ва инќироз пайтларида айрим мамлакатлар ¢з банкноталарини олтинга айирбошлашдан воз вечишган.
ХХ аср бошларида олтин стандартидан фойдаланиш янги ќийинчиликлар келтириб чиќарди. Ишлаб чиќаришни кенгайтириш, товар массасини к¢пайишига олиб келди. Бу ¢з навбатида муомалада пул миќдорини к¢пайтиришни талаб ќилади. Пул бирлиги олтин миќдорига ќаттиќ боƒлангани олтин захираларининг ¢згариши сабабли пул бирлигида олтиннинг улуши ва расмий заЏиралар камая бошлади. Давлатнинг иќтисодиётга аралашувининг кучайиши мамлакатда пул массасини ¢згартиришнинг мослашувчан механизмини талаб ќилди. Бу эса олтин стандарти б¢йича мумкин эмас. Натижада кредит пуллари борган сари олтинни сиќиб чиќара бошлади. Бу жараён биринчи жаЏон уруши туфайли янада тезлашди.
Оќибатда халќаро миќёсда олтин стандарти ¢рнига олтин девиз стандарти келди.

Download 355 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   23




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish