Иќтисодиёт назариясининг халќаро аспектлари


Т¢ла конвертирланувчи валюталар



Download 355 Kb.
bet19/23
Sana22.02.2022
Hajmi355 Kb.
#114688
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   23
Bog'liq
Jahon xo'jaligi va uning evolyutsiyasi

1. Т¢ла конвертирланувчи валюталар. Бунда миллий ва люта Џеч ќандай т¢сиќсиз Џар ќандай валютага эркин алмаштирилади. Пул ¢тказиш б¢йича Џар ќандай операциялар хоЏлаган пайтда амалга оширилади.
2. Ќисман конвертирланадиган валюталар. Бунда валюта алмаштириш ёки пул к¢чириш билан боƒлиќ операцияларда маълум чеклашлар мавжуд. Бу чеклашлар субъектлар (резидент, норезидентга нисбатан ёки объектлар (жорий тижорат операциялари б¢йича, капитал Џаракати акс этадиган операциялар б¢йича)га нисбатан, ёки ¢заро б¢лиши мумкин. Масалан, ички конвертация б¢лганда бошќа валютани миллий валютага шу мамлакатда сотиб олиш мумкин. Ташќи конвертацияда эса фаќат хорижликлар миллий валютани эркин сотиб олиши мумкин.
3. Конвертирланмайдиган валюта. Бошќа валютага алмаштириб б¢лмайдиган валюта конвертирланмайдиган валюта б¢лади. Одатда иќтисоди жуда ќолоќ мамлакатлар валютаси шундай валюталардир. Маълумки, халќаро Џисоб-китобларда бир мамлакатнинг счётларини т¢лаш учун шу мамлакатнинг валютаси б¢лиши керак. Бунинг учун зарур валютани сотиб олиш керак. Валюталар олди-сотдиси валюта бозорида амалга ошади. Валюта бозори расмий валюталар олди-сотдиси умуман валюта битимлари тузиладиган марказлар б¢либ, улар жаЏон, Џудудий, миллий бозорлардан иборат. Улар валюталар миќдори, сотиш Џажми ва валюталар операциялари характери билан фарќланади. ЖаЏон валюта бозорлари Лондон, Нью-Йорк, Париж, Цюрих, Франкфурт-Майн, Токио, Сингапур, Сянган, Бахрейнда жойлашган. Бу бозорларда жаЏон оборотида энг к¢п тарќалган валюталар билан савдо ќилинади.
Ћудудий бозорларда эса шу Џудудда кенг тарќалган валюталар билан савдо ќилинади.
МаЏаллий валюта бозори эса деярли барча мамлакатларда бор.
Бозорда валюталар валюта курси, яъни валюта баЏоси б¢йича сотилади.
Валюта курси — бу бир мамлакат валютасининг бошќа мамлакат валютасида ифодаланишидир. Валюта курси икки хил ифодаланади. Масалан, биринчи, турли валюталарнинг АЌШ долларида, иккинчи америка долларининг ана шу валютадаги баЏоси ифодаланади: масалан, 700 с¢м ќ 1 доллар, 1 доллар ќ 700 с¢м.
Валюта бозорлари икки турда: спот бозори, бошќача айтганда валютани тезда (икки иш кунида) етказиш, Џамда муддатли контрактлар, яъни келажакда белгиланган муддатда валютани алмаштириш тарзида б¢лади.
Валюта алмаштириш курси Џам икки хил б¢либ, бири эркин сузувчи курс, иккинчиси ќатъий ќайд этилган курс б¢лади.

Download 355 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   23




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish