Иќтисодиёт назариясининг халќаро аспектлари


Иккинчи томондан эса, давлат ички мувозанатни таъминлаш



Download 355 Kb.
bet22/23
Sana22.02.2022
Hajmi355 Kb.
#114688
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   23
Bog'liq
Jahon xo'jaligi va uning evolyutsiyasi

Иккинчи томондан эса, давлат ички мувозанатни таъминлаш учун бюджет сиёсатидан Џам фойдаланиши керак. Бунда Џукумат харажатлари ортади ёки солиќлар даражаси камайтирилади. Бу тадбирлар ялпи талабни раƒбатлантиради. Бунинг натижасида импорт ¢сади. Савдо баланси (пассивлашади) ёмонлашади, миллий валюта ќадрсизланади. Лекин бу Џол процент ставкаларини ¢сиши, оќибатда чет эл капиталини оќиб келишига имкон яратади. Миллий валютани маълум даражада, Џеч б¢лмаганда ваќтинча б¢лса Џам ќадрини мустаЏкамлайди.
Эркин сузувчи (мослашувчан) ва ќайд ќилинган валюта курсларини иќтисодиётни барќарорлаштиришга таъсири турли вазиятларда Џар хил баЏоланади. Бунда к¢п жиЏатдан ќайси омиллар: ички ёки ташќи омиллар шу пайтда иќтисодиётга кучли таъсир этишига боƒлиќ.
Иќтисодчиларнинг фикрига к¢ра к¢проќ ташќи омиллар: капитал миграцияси, экспорт талаби тебранишлари кучайган шароитда сузувчи валюта курсларини ќ¢ллаш афзалроќ. Ички омиллар (сиёсий, иќтисодий барќарорлик ва бошќалар) роли кучайганда ќайд ќилинган валюта курсларининг аЏамияти ортади.
Сузувчи (мослашувчан) валюта курсларини ривожланган мамлакатларга, хом ашё экспорт ќиладиган мамлакатларга тавсия ќилинади. Ривожланган мамлакатларнинг хом ашёга талаби эса иќтисодий циклга боƒлиќ, айни пайтда ички харажатлари ностабил б¢лган мамлакатлар учун эса ќайд ќилинган валюта курслари асосида иш юритгани маъќул.
Охирги йилларда валюта муносабатларининг беќарорлиги туфайли уларни халќаро миќёсда тартибга солиш эЏтиёжи кучаймоќда. Шунинг учун Џам ривожланган етти мамлакатларнинг иќтисодий алоќаларни тартибга солиш масалаларини Џал ќилишдаги роли ортиб бормоќда. Бунда шу мамлакатларнинг Џукумат бошлиќлари ва молия вазирликларининг кенгаши алоЏида ¢рин тутади.
Турли мамлакатларнинг иќтисодий сиёсатини таќќослашни таъминлашга имкон берадиган ќатор к¢рсаткичлар (индикаторлар) белгиланди. Булар ички миллий маЏсулот ¢сиши, ички талаб даражаси, ишсизлик, инфляция, савдо ва т¢лов баланси аЏволи, пул массаси ва процент ставкаларининг ¢сиш суръати, товарлар нархи ва валюта курси даражаси, давлат бюджетининг Џолати кабилардан иборат.
Умуман олганда, халќаро миќёсда турли-туман алоќаларни тартибга солиш, иќтисодий Џамкорлик, иќтисодий ва умуминсоний муаммоларни Џал ќилишда ривожланган мамлакатлар муЏим ¢рин тутгани Џолда, борган сари жаЏон Џамжамияти томонидан ташкил этилган турли халќаро ташкилотлар, чунончи БМТ, ХВФ, ЖаЏон банки ва бошќаларнинг роли ортиб бормоќда.



Download 355 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   23




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish