Иќтисодиёт назариясининг халќаро аспектлари



Download 355 Kb.
bet18/23
Sana22.02.2022
Hajmi355 Kb.
#114688
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   23
Bog'liq
Jahon xo'jaligi va uning evolyutsiyasi

Олтин девиз стандарти олтин ва етакчи валюталарга асосланган. Етакчи миллий валюталар олтинни ¢ринбосар (девиз)лари б¢либ, Џисоб-китоб ишлари улар орќали амалга ошириладиган б¢лди. Бу ќарор 1922 йили Генуя конференциясида ќабул ќилинган. Янги тизим олтин паритетларини саќлаган Џолда эркин тебранадиган валюта курслари тартибини ¢рнатди.
Валюта тизимини тартибга солиш фаол валюта сиёсатини ¢тказиш, халќаро ќонун-ќоидалар ишлаб чиќиш билан амалга оширилди. Натижада, валюта муносабатларида бирмунча барќарорликка эришилди. Лекин, 30- йиллардаги жаЏон инќирози бу жараёнга халаќит берди. Иккинчи жаЏон урушидан аввал биронта мамлакат Џам барќарор валютагаэга бўлмаган.
Уруш пайтида б¢лса барча мамлакатлар валюта муносабатида ќатнашишидан ќатъий назар валюта чеклашларини киритиб, валюта курсини музлатдилар.
Валюта инќирозини яна ќайтарилишидан хавфсираш, мамлакатларни янги валюта тизимини ишлаб чиќишга ундади. Бу пайтда жаЏонда етакчилик Европадан АЌШ га к¢чди. Мувофиќ равишда икки лойиЏа: америка ва инглиз лойиЏаси илгари сурилди. Ћар иккаласи Џам олтин девиз стандартини ќолдириш, эркин савдо ва капитал к¢чишини, валюта курсларини барќарорлигини таъминлашга ќаратилган.
1944 йили Бреттон-Вудс (АЌШ) валюта тизими ќабул ќилинди. У олтин девиз стандартига асосланган б¢либ, олтин ва махсус маќом (статус)га эга АЌШ доллари ва фунт стерлинг ишлатиладиган б¢лди. Икки йирик халќаро валюта кредит ташкилотлари Халќаро валюта фонди ва Халќаро тикланиш ва тараќќиёт банки ташкил этилди. Лекин Џисоб-китобларнинг асосий ќисми долларда амалга оширилгани учун бу валюта тизими к¢проќ «олтин-доллар стандарти» деб аталади. Бу тизим 70- йилларгача амал ќилди. Халќаро валюта инќирози туфайли борган сари долларнинг олтин билан боƒланишини чеклаб, ниЏоят ¢з кучини й¢ќотди. АЌШ долларини олтинга алмаштириш т¢хтатилди. Чунки бутун дунёга тарќалган долларни олтинга алмаштириш учун АЌШ нинг барча олтин захиралари Џам камлик ќиларди.
1976 йили Халќаро Валюта фонди аъзолари Ямайканинг Кингстон шаЏрида ХВФ низомига ¢згартиришлар киритишди. Унга мувофиќ энди олтин жаЏон пули ролини ¢йнамайдиган б¢лди.
Олтин пул сифатида амал ќилмай, баЏоси талаб ва таклиф асосида шаклланадиган оддий товарга айланди.
Халќаро Џисоб-китоблар учун махсус пул бирлиги — SDR (Special Drawing Right — масус ¢рин босиш Џуќуќлари) жорий ќилинди. У халќаро иќтисодий алоќаларда коллектив валюта бирликларидан фойдаланишни к¢зда тутади. SDR масус «валюталар саватчаси» орќали аниќланади. Бу саватчада доллар 42%, ¢арбий Европа пул бирликлари (фунт стерлинг, франк, марка) — 45%, иена 13% ни ташкил этган. Лекин, у барибир жаЏон пулига айланмади.
Реал Џаётда асосан АЌШ доллари к¢проќ ишлатилиб жаЏон пули вазифасини бажаради.
Европа Џамжамияти халќаро Џисоб-китобни тартибга солиш воситаси сифатида 1979 йилдан коллектив валюта «ЭКЮ»дан, 1999 йилдан эса «Евро»дан фойдаланилди. 2002 йилдан «Евро» реал пулга айланди.
Осиё, Африка, Лотин Америкаси мамлакатларининг Џам бир неча коллектив валюталари б¢либ, улардан халќаро Џисоб-китоб бирлиги сифатида фойдаланилади. Бу Араб валюта фондининг «араб Џисоб динори», Анд пакти мамлакатларининг «анд песоси», «КФА» — француз франки амал ќилган Африка мамлакатларининг пул бирлиги ва бошќалар.
Коллектив валюталар Џисоб-китоб бирликлари сифатида миллий валюталар курсини таќќослаш учун ишлатилади. Улар миллий валюталардан фарќ ќилиб, банкнот ёки монета шаклида чиќарилмайди (Џозир «евро» бундан истисно). Улар фаќат счётлар — Џисоб раќамларига (book money) ёзилади.
Ћар бир мамлакат ¢з миллий валютасининг курсини Џисоблашда ана шулардан хоЏлаган бирини танлаш имконига эга б¢лади.
Халќаро валюта фонди халќаро муносабатларда валюталарни ќай даражада эркин ишлатишга к¢ра «валюта конвертацияси» тушунчасини ишлаб чиќди. Унда икки нарсага:
1. Шу валютанинг халќаро Џисоб-китобларда кенг ишлатилиши;
2. Асосий валюта бозорларида эркин алмаштирилишига аЏамият берилади.
Ана шундай эркин ишлатиладиган валюталар сифатида ХВФ 1986 йилдан ГФР маркаси, Франция франки, Япон иенаси, Англия фунтстерлинги ва АЌШ доллари к¢рсатилди. Бу беш валюта халќаро Џисоб-китобларда етакчи рол ¢йнайди. Улар ХВФ томонидан кредитларни ќайтариш ва уларга фоиз т¢лаш учун ќабул ќилинади.
Шундай ќилиб, валюталар конвертацияси олтин стандарти шароитида абсолют б¢лса кейинги стандартларда нисбий конвертация сифатида к¢риш мумкин, чунки абсолют конвертацияларда МБлар орќали олтинга алмаштирилган.
Ћозирги пайтда иќтисодчилар валюталарни конвертация даражасига к¢ра 3 гуруЏга б¢лишади, айримлар эса икки гуруЏга:

Download 355 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   23




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish