Узбекистан Республикаси Олий ва урта махсус таълим вазирлиги олий уцув юртлари талабалари



Download 9,88 Mb.
Pdf ko'rish
bet48/70
Sana03.04.2022
Hajmi9,88 Mb.
#526811
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   70
Bog'liq
Bozor iqtisodiyoti asoslari (M.Rasulov)

иш такдирини 
билдирувчи кур- 
саткич булиб хисобланади. Агар бу м увозанат бузилса, бо- 
зордаги бахо харажатни ко п л а т дараж асида булмаса, де­
мак тадбиркорликда хисобга олинмаган тасодифий томонлар 
мавжудлиги аник. Бунда ё тадбиркорнинг ф аолияти сама- 
расиз, ё бозор конъюнктураси бузилган булади. Иш лаб чи- 
Кариш ва товарлар сотилиш и шароитлари ком би нацияси- 
ни доимо назорат остида тутиш тадбиркорликдаги катгик 
ишлаш, барча сохаларни кучли назорат остида тутиш, иш- 
ловчиларни хам шундай шароитда тутиш заруриятини та­
лаб килади.
Тадбиркорлик ф акат мулкдорларга хос д еб булмайди, 
яъни уз мулкини ишлатиш туф айлигина тад б и ркор були- 
ши мумкин, дейиш нотурридир. Чунки м улкка эга булмай, 
Карз сармоя, ижара асосида хам тадби ркорли кн и таш кил 
этса булади. Буни давлат корхоналаридаги тадбиркорликда 
яккол куриш мумкин. Маълумки, утган а с р д а ё к капитал- 
мулк ва капитал-ф ункция ажралиши ю з бериб, буни уз 
вактида К. М аркс атрофлича таърифлаб берган эди. Хужа- 
ликни юритиш, бундаги тадбиркорлик буйича зарур карор- 
га келиш аллакдчонлар капиталнинг эгаси д ан капитални 
ишлатувчи-бош карувчи ихтиёрига утган. Б увдай харакат, 
айникса, хиссадорлик жамиятларининг пайдо булиши би- 
лан кучайди. Я кка хусусий корхоналарда, албатта мулк- 
дорнинг узи тадбиркор хисобланади. Ч ун ки иш лаб чика- 
риш ни ташкил этиш , бошкариш билан б оглик барча зарур 
ишларни унинг Узи олиб боради.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Х озирги зам он ик,тисодиётида хужаликлар фаолияти 
корпоратив асосда ривожланиши туфайли ташкилий-тех- 
ник рахбарлик менежерлар томонидан амалга оширилмок,- 
да. Д ем ак, тадбиркор ва мулкдор уртасида каггик, борлик,- 
л и к йук,- Ш унга кура тадбиркорликни мулкдорлик хусуси- 
яти б елгилам ай, уни кдрамсизликнинг моддийлашуви, 
хужалик юритувчиларнинг мустакдллиги белгилайди.
Т адбиркорлик фаолияти нинг мохияти ицтисодий фикр 
ю ритиш сиз тУла ечилмайди. Т адби ркорли кка хос ф икр 
ю ритиш оддий маълум ва сингиб кетган холатлардан бу- 
тунлай бошкдча булади. Кдбул к,илинадиган кдрор ваечим- 
лар узгача янгилиги, алохидалиги билан ф ар м а н и ш и ке- 
рак. Б унда э н г м арказий нарса кул остидаги киш иларни 
куйилган мак,садга буйсундириш ва уларни ана шу мак,- 
сад атроф ида бирлаштира олишдир. Одатда бизнес корпо­
рация м анф аатларини аницбелгилаш га асосланган булиб, 
у аник; х и с о б -к и то б асосида куйилган ма^садларга эри- 
ш иш ни билдиради. Бу, албагта зарур ахборотларни уз вак,- 
ти д а 
й и р и ш

уларни иш лаб чик,иш ва ф ойдаланиш ни та- 
лаб крлади. Х исоб-китоб ва харакат дастурларини ишлаш 
юк;ори б и л и м га асосланади. Каш ф иётчидан ф ар к килган 
холда тад б и р ко р шу каш ф этилган иш билан ханоатлан- 
м айди, б алк и уни татб и к килиш ва бу жараёнда юк.ори 
самарага эриш иш ни кузлайди. Бу жараёнда куп тусик,лар, 
к ^ й и н ч и л и к л ар булиши туфайли к,атъийлик, ирода талаб 
этил ад и.
Ю кррида айтилган фикрларни хисобга олган холда тад­
биркорликни хужалик субъектларининг хатарлилиги билан 
боглиц холдаги ташаббускорлик, уз гоялари ва ижтимоий 
иктисодий самарага эришиш мацсадида янги комбинация- 
ларни амалга оширувчи иктисодий фаолият деб ифодалаш 
мумкин.
Тадбиркорликни таракдий этиш и нуктаи назариданри- 
вожланган ва ривожланмаган тадбиркорликка булиш мум­
кин. У тиш даври учун ривожланаётган тадбиркорлик хос 
булса, бозор икл'исодиёти таракдий этган давр ривож лан- 
ган тадбиркорликни яратади. Тадбиркорлик бозордан ке- 
либ чик,к;анлиги туфайли, у бозор муносабатлари хусуси- 
ятлари ва уларн и н г таъсир д оираси кенглиги билан 6
ор

ли вд и р. А гарда буни бозор ик,тисодиётига утиш жараёни 
билан борлаб курадиган булсак, корхоналар м устакдлли­
ги дараж аси билан унинг хам узгариб боришини фаркдай 
олиш мумкин. Лекин барибир корхоналар фаолиятида дав-
www.ziyouz.com kutubxonasi


лат таъ си ри н и н г сакданиб туриш и тадби ркорли к учун 
й^лни тор цилиб к^ймокда. Б у н д ан таш цари мавжуд, 
аникрори собик, ишлаб чикдриш тузи ли ш и н и н г асослиги, 
батамом янгиланмаганлиги иш лаб чик,арувчиларнинг мо- 
ноиоллигига бардам бериш и м к о н и н и яратган и йук;. Бу 
хозирча бозорда товарлар таклиф и ш арои ти н и узгартир- 
гани йук;. Харидорлар — истеъм олчиларнинг тор хажмли
чекланган микдордаги ишлаб чик;арувчиларга борлик^ти- 
ги сакданмокда. Бу, албатга тадбиркорликни анчачегара- 
лайди ва бундай шароитда у тез ри вож лана олмайди. Тад- 
биркорликдаги ж авобгарликка келсак, уларнинг муваф- 
фак;иятли ф ао л и я т л а р и учун и ж о б и й та ъ си р этувчи 
шароитлар зарурий к,онуниятлар б ил ал таъминланмога ке- 
рак. Бунда конунларнинг тула иж роси учун мухит ярата 
билиш ахамиятлидир.
Бозор ик;тисодиётининг ш аклланиш тезлигига цараб 
тадбиркорлик хам ривожланиб бориш и керак.

Download 9,88 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   70




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish