Узбекистан Республикаси Олий ва урта махсус таълим вазирлиги олий уцув юртлари талабалари



Download 9,88 Mb.
Pdf ko'rish
bet44/70
Sana03.04.2022
Hajmi9,88 Mb.
#526811
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   70
Bog'liq
Bozor iqtisodiyoti asoslari (M.Rasulov)

18-тарх.
Асосий бозор иш тирокчилари ва и^гисодий ай лан и ш
Энди ма^сулот бозорининг иштирокчилари ва ик^тисо- 
дий ^аракатда бу бозорнинг ролини к^райлик. Фирмалар, 
уй х$Ькалиги ва давлат биргаликда ма^сулот бозорининг 
иштирокчилари сифатида кдтнашади. Фирмалар ма^сулот 
бозорига товар ва товарлашган хизматларни таклиф этади- 
лар. Шунингдек, давлат товар ва хизматлар таклифининг 
шаклланишида иштирок этади. Уй х^жалиги эса товар ва 
хизматларни бозордан сотиб олувчи сифатида иштирок этиб, 
фак;ат талабни шакллантиришда кдтнашади. Демак, мах,су- 
лот бозоридаги талабни уй хужалиги билан давлат бирга­
ликда шакллантиради, таклифни шакллантиришда эса фир­
малар кдтнашади.
Даромадлар ва харажатлар \аракатини курадиган б^лсак, 
бу ресурслар ва товарлар ^аракатига акс х,олда юз беради. 
Харажатлар фирма ва давлатдан ресурслар бозорига томон 
йуналишда булади. Шу билан бирга давлат томонидан хара-
www.ziyouz.com kutubxonasi


жатлар махсулот бозоригахам ^аратилган булади. Уй хужа- 
лигини оладиган булсак, унинг харажатларининг йуналиши 
махсулот бозорига, пул даромади харакати махсулот бозо- 
ридан фирмаларга каратилган булиб, бу савдодан келадиган 
тушумлардир.
Шундай кд»шб, ресурслар ва товарлар, товарлашган хиз- 
матлар харакати соат мили йуналишига тескари ходда, ха- 
ражатлар ва даромадлар харакати эса соат мили йуналишида 
амалга ошади.
Бозорсиз ик^исодий харакат хам мавжуд булиб, бу давлат 
билан боЕликдир. Агар давлат фирмалар ва уй хужалигини то­
варлар ва хизматлар билан таъминлашда кдтнашса, улар, уз 
навбатцда, давлатни солик, билан таъминлаб туради.
Фирмалар уз даромадларини махсулот бозорлари орцали 
олсалар, уй хужаликлари уз даромадларини ресурслар бозо- 
ри оркдли оладилар. Давлат эса бевосита фирма ва уй хужа- 
ликларидан солик,оркдли даром ад олади.
Шундай кдлиб, фирмалар, уй хужаликлари ва давлат 
бозорда, яъни хдм ресурслар бозори, хам махсулотлар бозо- 
рида ииггирок этадилар. Фирмалар ресурслар бозорида та- 
лабни юзага келтириб харидор сифатида иштирок этса, мах- 
сулот бозорида таклифни шакллантириб сотувчи сифатида 
иштирок этишади. Уй хужалиги бунинг акси сифатида хара- 
катда булади. Давлатни олсак, у ресурслар, товарлар, хиз­
матлар, даромадлар харакатига хомийлик к,илиб, иккови 
бозорда хам иштирок этади. Шу билан б ирга давлат бу хара- 
катларни назорат этган холда ва солик^ар воситасида фир­
малар ва уй хужалиги фаолиятларига таъсир утказади. Шун­
дай йуллар билан миллий махсулот, иш билан бандлик, 
инфляция даражалари хамда даромадни кайта так^симлащда 
таъсир курсатиш имконига эга булинади. Бошкдча кдлиб 
айтганда, давлат пул маблак-тарини соликлар хисобига жам- 
лаш билан и^исодиётнинг самарали ривожланишини таъ- 
минлаш, хизмат курсатиш ва ХУКУ^Й асосларга эга булиш 
имконини кулга киритади.
Бу ерда биз давлатнинг бозор ик^исодиётидаги ишти- 
рокчилигини асосан тадбиркорлик фаолияти билан чега- 
ралаймиз. Чунки унинг ик;тисодиётдаги фаолиятини бо­
зор ик^исоднётини тартибга солиш мавзуида хам куриб 
чикамиз.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Бозорда тарш дай этган тур л и ишлаб чи^ариш структу- 
раси мавжудлигига дарамай инфраструктура булинмаси 
катта адамият касб этади. Бусиз ва унинг ривожисиз бозор 
ик^исодиёти самарали ^арахатда була олмайди.
Бозор инфраструкгураси деганимизда воситачилик тар- 
мок^ари, транспорт, ало да, ахборот кабиларни туш уна- 
мизки, буларсиз товарлар х,аракати, тижорат кабиларни ту- 
шуниб булмайди, албатга. Ш унинг учун биринчи навбат- 
д а, б о зо р н и н г тиж орий т о м о н л ар и н и и ф о д а л о в ч и
савдо-воситачилик булимлари ва биржалар билан таниш иб 
чи^айлик.

Download 9,88 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   70




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish