Макроиктисодий моделлар. 1 Миллий даромадни аниқлаш



Download 64,14 Kb.
Sana23.02.2022
Hajmi64,14 Kb.
#178999
Bog'liq
Макроиктисодий моделлар


Макроиктисодий моделлар.
1 Миллий даромадни аниқлаш
2. Усишнинг макромодели.
3. Ишчи цикл модели

7.1. Миллий даромадни аниклаш.


Маълумки, макроиктисодий курсаткичлар оркали бутун мамлакат иктисодиётининг холати унинг усиши ёки оркага кетиши тахлил килинади ва улар ёрдамида давлат уз иктисодий сиёсатини белгилайди. Макроиктисодий курсаткичлар бизга маълум вакт оралигидаги ишлаб чикариш хажмини хисоблаш ва миллий иктисодиётнинг фаолият курсатишига бевосита таъсир килувчи омилларни аниклаш имконини беради. Бу курсаткичлар мавжуд ресурслар ва улардан фойдаланишнинг мос келиши кузатилганда, мамлакатдаги умумий иктисодий мувозанатлик холатини акс эттиради. Умум иктисодий мувозанатлик жамият барча эхтиёжлари ва миллий ишлаб чикариш хажмининг узаро тенг келишини билдиради. Умумий иктисодий мувозанатлик бозор шароитида, аввало ялпи талаб ва ялпи таклифнинг тенг келишида куринади.
Иктисодий мувозанатлик даражасини аниклашда асосан иккита узаро боглик усулдан фойдаланилади:

    1. Ялпи сарфлар ва ишлаб чикариш хажмини таккослаш усули.

    2. Жамгарма ва инвестицияларни таккослаш усули

Бу усулларда ишлаб чикариш умумий хажмининг микдорий курсаткичи сифатида соф миллий махсулот (У), ялпи сарфлар сифатида эса истеъмол хажми (С) ва инвестицияларга сарфларнинг умумий суммаси (I) олинади.
Иктисодиётнинг мувозанатли даражаси бу ишлаб чикаришнинг шундай хажмини, у ишлаб чикариш мазкур хажмини сотиб олиш учун етарли умумий сарфларни таъминлайди, яъни
У қ С + I (1)
Истеъмол хажми соф миллий даромадга богликлик булади. Бу богликликни куйидагича ифодалаш мумкин.
С қ сY + А (2)
Бу ерда с истеъмолни соф миллий даромадга пропорционаллик курсаткичи, уни истеъмолга мойллик коэффициенти дейилади. А эса базавий истеъмол дейилади.

  1. ва (2) дан


ёки (3)
богланишни хосил киламиз. Инвестицияларга сарфларнинг турли I1, I2 микдорларига мувозанатли холатда турли миллий махсулот курсаткичлари мос келади, яъни


Улар уртасида фарк

ёки
бу инвестицион сарфларнинг узгаришга мос келган соф миллий махсулотлар узгаришини курсатади. Улар коэффициент оркали пропорционал богланган. Бу коэффициент мультипликатор самараси дейилади.
Шуни таъкидлаш керакки, инвестициялар учун сарф ва СММ (3) муносабатни каноатлантирса иктисодий мувозанатлик вужудга келади, лекин буни тула максадга мувофик хол дейиш мумкин эмас. Негаки тула бандликдаги СММ (Ут) ва мувозанатлик холдаги СММ (Ум) бир биридан анча фарк килади. давлат сиёсатининг асосий максади Ут қ Ум холини вужудга келтиришдир, унга инвестицияни ошириш эвазига эришиш мумкин. Уни канчага етказиш кераклигини (3) муносабатдан У қ Ут оркали аниклаш мумкин. Шу йул билан аникланган инвестицион сарф микдорига эришилса, хам ишсизлик булмайди, хам иктисодиёт мувозанат холатида булади.

7.2. Усишнинг макромодели.


Иктисодий усишни аниклашда бир неча хил курсаткичлардан фойдаланилади. Усиш даражаси кандай микдор билан таккосланиши лозимлигига караб турлича куринишларда аникланади.
Фан техника тараккиёти мехнат унумдорлиги ва иктисодий усишни таъминловчи омил хисобланади. Техника тараккиётидаги асосий вазифа ишлаб чикаришга янги техника ва технологияларни куллаш, ишлаб чикаришни ташкил килиш ва бошкаришнинг янги усуллар ва шаклларини жорий килиш хисобланади. Мехнат унумдорлигининг усишини аниклаб берувчи омил хар бир ишчига тугри келган асосий капитал хажми хисобланади, яъни , К – капитал, L – мехнат, бу
нисбат асосий ахамиятга эга. У капитал билан таъминланганлик даражаси дейилади. Ишлаб чикариш хажми капитал ва мехнат омилларига боглик уни умумий холда Y қ F (K, L) куринишда ифодалаш мумкин. Бу ерда F – ишлаб чикариш функцияси. Мехнатнинг масштаб бирлигидаги ишлаб чикариш узгармас булса

бу ерда
мехнат бирлигига мос келган ишлаб чикариш хажми – мехнат унумдорлиги.
Иктисодий усиш нисбатнинг узгариши оркали, яъни х нинг вакт буйича узгариши оркали хам урганилади. Уни оркали аниклаш мумкин. ни хар иккала
Натурал логарифм асосга кура логарифмласак

Энди бу ифодадан вакт буйича хосила оламиз.

ёки

Бу ифодадан


1)
2)
3)
шартлар асосида

муносабатни оламиз
Агар х' ни ∆х билан алмаштирсак

ифодани оламиз. Бу усишнинг макромодели дейилади. Иктисодий тургун мувозанатлик холатда ∆х қ 0 ёки хосил булади. Бу мувозанатлик бандликни усиш суръати дейилади.

7.3 Ишчи цикл модели.


Узок муддат ичида иктисодий ривожланишини тахлил килиш, уни тулкинсимон характерда конуният асосида узгаришини эътиборга олиб урганилади.


Иктисодий ривожланишнинг бир холатидан бошланиб, бирин кетин бир неча фазоларни босиб утиб узининг дастлабки холатига кайтиб келиши ва бу жараён яна кайта – кайта такрорланиши иктисодий цикл дейилади. Бир холатдан чикиб яна шу холатга кайтгунга кадар утган вакт бир давр дейилади.
Хар бар давр турт фазодан иборат булади: инкироз, тургунлик, жонланиш, юксалиш.
Иктисодий циклнинг узига хос хусусияти шундаги кейинги даврнинг инкироз ва юксалиш фазоларидаги иктисодий фаоллик даражаси олдинги даврнинг даражасидан юкорирок булади. Бу иктисодий ривожланиш бир юксалиб бир инкирозга учрагани билан умумий холда усиб бораётгани натижасидир. Бу холатни математик жихатдан тахлил килишда Самуэльсон – Хикс томонидан тузилган ишчи цикл модели тузилади. Бу моделда инвестиция олдинги йиллардаги даромаднинг усишига пропорционал боглик деб олинади яъни
, 0>0
бу ерда γ – пропорционаллик коэффициенти акселерация (жадаллаштириш) коэффициенти дейилади.
Истеъмол эса аввалги йилги даромадга чизикли боглик деб олинади:

Талаб ва таклифнинг мувозанат шарти дан (1)
муносабатни оламиз. Бу ифода турли даврдаги даромаднинг узаро богликлик ифодасидир. Даромадни тулкинсимон характерда узгаришини куриш учун бу моделни ечимини аниклаймиз.
(1) ни куйидаги куринишда ёзамиз.
(2)
Бу иккинчи тартибли рекуррент тенгламадир. Унинг ечими характеристик тенглама ечимлари ёрдамида аникланади.
(3)
унинг илдизлари дискриминатга боглик.
1. булса, (3) нинг ечимлари куйидагича булади:
ва 0< λ1 < λ2
Булар ёрдамида (3) нинг ечими куйидагича ёзилади:
Y(t)қY*+A1t1 +A2t2 ,
Бу ерда A1 , A2 -узгармас параметрлар, Y*- (2) нинг t га боглик булмаган хусусий ечими.
2. булса, (3)тенглама иккита устма-уст тушувчи ечимларга эга булади . Бу холда (2) нинг умумий ечими
Y(t)қY*+(A1t +A2) ,
3. булса, (3) тенглама хакикий ечимларга эга эмас, бу холда (2) нинг ечими куйидагича аникланади
Y(t)қY*+rt(A1 cost+ A2 sint)
Бу ерда Бунда, агар  булса, тебраниш амплитудаси камайиб боради ва t нинг киймати ортиши билан Y(t) Y*га якинлашиб боради. Аксинча,  булса, тебраниш амплитудаси ортиб боради ва t нинг катта кийматларида Y(t) нинг кийматлари хам катталашади.

Такрорлаш учун саволлар.





  1. Миллий даромад ва инвестиция уртасида кандай богланиш бор?.

  2. Инвестициянинг узгариши миллий даромаднинг узгаришига таъсири кандай аникланади?

  3. Иктисодий усишни аниклашнинг математик усули кандай?

  4. Ишчи цикл модели кандай масала учун тузилади?

Download 64,14 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish