Узбекистан Республикаси Олий ва урта махсус таълим вазирлиги олий уцув юртлари талабалари



Download 9,88 Mb.
Pdf ko'rish
bet40/70
Sana03.04.2022
Hajmi9,88 Mb.
#526811
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   70
Bog'liq
Bozor iqtisodiyoti asoslari (M.Rasulov)

М. Расулов
177
www.ziyouz.com kutubxonasi


яратилиши жуда кувончли х,ол. Чунки бунга бозор талаби 
жуда юк;ори. Ш унингдек, телевизорлар, компьютерлар, 
электрон аппаратлар ишлаб чик^риш юзага келмокда. Хал- 
к,аро бозорга кириб бориш , мустак;ил равишда экспорт ва 
импортни амалга ош ириш ва бунда самарадорликка эри- 
ш а бориш бозор ш аклланишидаги му*им бос^ичлардир. 
Оз вакт утишига к;арамасдан бу со^адаги Туркия, Герма­
ния, Англия, Ж анубий Корея, Хитой, Покистон каби 
мамлакатлар билан кенгайиб бораётган ик,тисодий алокд- 
лар, чет мамлакатлар инвестициясининг кенгайиб бори- 
ши бунинг яккол мисолидир. Халк;аро ик,тисодий х^амкор- 
ликнинг кучайиши ва жадон ик^исодий интеграциялашу- 
ви, биринчи навбатда, дуне бозорига к^шилиш ва умуман, 
бозор муносабатларининг кенг ^аракатига йул очишни 
талаб к,илади.
Бозор учун зарур ш арт б^лган мулк ш акллари пайдо 
б^лмокда. Бунда давлат мулки тасарруфвдан чикдшни тез- 
лаш тириш , мулк хусусийлашувини авж олдириш жуда 
мух,имдир. Мамлакатимизда фермер хужаликларини таш- 
кил этиш, *а^ик;ий де^к;он хужаликларини тиклаш, ижа- 
ра, оила пудрати каби х^жалик турларини ривожланти- 
риш тезлашмокда. Д ем ак, бозор муносабатлари асоси 
б^лган мулк ш акллари ва турлари, х^жалик хиллари- 
ни нг пайдо б^лиши, албатта, амалга ошаётган ик,тисо- 
дий исло^отнинг таъсирини кучайтирмокда, буларнинг 
барчаси бозор ик,тисодиёти шаклланишининг одим кдцам- 
ларидир.
Шунингдек, *иссадорлик жамиятлари, бирлашмалар, 
концерн, кооперативлар, ширкатларнинг купайишига кенг 
йул очилмокда, буларнинг барчаси бозор муносабатлари 
учун зарур б^лган ик;тисодий ^аракат майдонини кенгай- 
тирмокда.
Шу билан бирга бозорга утиш билан борли^ б^лган 
ба*о сиёсати амалга оширилиб, асосан эркин бадо шарои- 
ти юзага келтирилди. Чунки товарларни сотишнинг чака- 
на нархлари талаб ва таклиф асосида эркин шаклланмок,- 
да. Мехмат бозори, кдмматба^о кргозлар бозорлари аста- 
секи н ш аклланм овда, к^чмас мулклар олди-сотдиси 
бошланмокда.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Бозор ицтисодиётига утишдаги м у^им со*алардан 
з^исобланган молия-кредит ва пул тизим ларининг янги- 
лашиши, миллийлашиши бозор мазмунида булиши соз^а- 
сида катта ишлар, кескин узгаришлар юз бермокда. Чу- 
нончи, жуда кдесца вак;т ичида ца^и^ий миллий пулга эга 
буддик.
Бозор инфраструктурасини яратишда одим кдцамлар з^ам 
сезиларлидир. Бунга компьютерларнинг дадил кириб ке- 
лиши, алок,а воситалари, ахборот ти зи м и , товарлар сил- 
жиши ва уларнинг тез *аракати ш ароити, йирик олди- 
сотди х,исоб-китобларини амалга ош ириш асослари каби 
тармок^ар юзага келмокда ва бозор ш ароитларини кен- 
гайтирмокда.
Республикамизда ик^исодий ф ао л и ят *ар томонлама 
бозорнинг шаклланишига кдратилмокда. Бунга факдт биз 
миллий и^гисодиёт шаклланиши ва индустрлапггиришнинг 
бозорга мос холда амалга ошиши билан чегараланмасдан, 
балки махсус бозорга хос ж араёнларнинг амалга ошуви 
ва бозор муносабатларига ÿrain, бозор ицтисодиётининг 
шаклланишининг тезлашувини курам из.
Бу нарса *озирги мамлакатимиздаги жараён фак;ат бо­
зор муносабатларига ÿraui билан чегараланади, деган cÿ

эмас, ва^оланки бозор йуналиши асосий йуналиш экан- 
лигини эътироф этган *олда ик;тисодий з^олатнинг уч 
бирлик ж араёнидан иборат э к а н л и ги н и инкор этиб 
булмайди, чунки ик;тисодий ислоз^отнинг мазмуни шу 
билан белгиланиб, унинг моз^иятини курсата олиши мум- 
кин.
Мавзудаги асосий тушунчалар
1. 
Бозор иктисодиётига утишдаги умумийлик ва хусу- 
сийлик. Бозор иктисодиётининг ш аклланиш и ва ривожи- 
да умумий конун ва жараёнлар мавжуд булиб, уларнинг 
кУлланиши з^ар бир мамлакатнинг хусусиятлари билан 
биргаликда амалга ошиши керак. Хар бир мамлакатга хос 
хусусийлик — табиий, миллий, д ин ий, ик;тисодий ва ма- 
даний каби хусусиятларсиз факдт умумий к,онуниятлар 
ва асосларнинг Узи билан бозор муносабатларига утиб 
булмайди.
www.ziyouz.com kutubxonasi


2. \ а р бир мамлакатнинг миллий модели булиб, бу уч 
томон: умумийлик, хусусийлик важахон мамлакатлари таж- 
рибасидан таркиб тоиади. Булар бозор икз'исодиётига утув- 
чи мамлакатдаш мавжуд шароитларни эътиборга олган холда 
амалгаошади.
3. Узбекистонда бозор ик,тисодиётининг шаклланишиуч 
бирлик и^тисодий жараённи уз ичига олади, яъни бозор икги- 
содиёти муносабатларига утиш, айни вах,тда ик,тисодиётни 
баркдрорлаштириш, индустрлаштариш жараёнлари билан 
биргаликда давом этади.
4. Иктисодий барк^рорликни таъминлаш. Миллий ик^ги- 
содиётнинг шаклланиши унинг барк;арорлигини таъмин- 
лашдан бош ланиб, бозорга утиш аввало барк,арорликдан 
бошланади. Сиёсий муста^илликнинг бошланиши ик^исо- 
диётнинг собик, совет давридаги заифлиги, республикалар 
манфаатига зидлиги, и^тисодий ало^аларнинг бузилиши, 
бир томонламалиги туфайли халк, истеъмолига мос кел- 
маслиги баркдрорликни бевосита зарурий талаб кдлиб куяди. 
Бусиз сиёсий мустакделлик, бозор икгисодиётига утишни 
амалга ош ириш мумкин эмас.
5. Индустрлаштириш. Замонавий иктисодиётни бозор 
асосида барпо этиш таравдий этган ишлаб чик;аришни 
индустрия асосида куришни талаб этади. Индустрия мил­
лий иктисодиёт, бозор ик;тисодиётининг моддий асоси- 
дир.
6. Барк,арорлик, индустрлаштириш бозор муносабатла­
рига утиш асосида амалга оширилиши шарт.
М А ВЗУ Б ? Й И Ч А САВОЛЛАР ВА Т О П Ш И РИ К Л А Р
1. М и л л и й м о д ел н и м а ва унинг бозор ик,тисодиётига утишдаги 
а^амияти н и м алард ан иборат?
2. У зб ек и сто н д а бозор ик;тисодиётининг ш аклланиш и ва ривож- 
лаииш идаги м о д с л н и атрофлича ва м исоллар билан, бош да мамла- 
катлардаги, 
а й н и ц с а
Тур к и я, Хитойдаги таж рибалар билан тушунти- 
риб бсринг.
3. У зб еки стон да бозор ицтисодиётига Утиш концепцияси дсганда 
ним ани туш ун асиз?
4. У зб еки стовдаги мавжуд уч бирликдан иборат ик,тисодий вок;е- 
ликни к,андай туш ун асиз, унинг мо^ияти нимада?
5. У зб еки стан их,тисодиётидаги баркарорликни таъминлаш ва унинг 
бозор и ц ти со д и ёти н и н г шаклланиши билан биргаликда амалга ошу- 
вини туш ун ти ри н г.
www.ziyouz.com kutubxonasi


6. Узбекистонда бозор муносабатларига Утишда индустрлаш тириш - 
нинг зарурияти ыимада?
7. Н има учун ик^исодиётни барцарорлаш тириш ва индустрлаш ти- 
риш жараёнлари бозор икгисодиётининг ш ак л л ан и ш и билан боглик 
*олда амалга о ш иш и керак?
IX. БОЗОР И1СГИСОДИЁТИНИНГ ШАКЛЛАНИШИДА 
УЗБЕКИСТОН ДАВЛАТИНИНГ РОЛИ
Х,ар бир мамлакатнинг бозор муносабатларига утишида 
Узига хос хусусиятлари булиб, бу ик^исодий жараёнга кат- 
та таъсир курсатади ва унинг аник, йулларини белгилаб бе- 
ради. Булар ичида эдцудий, миллий, географик, урф-одат, 
ишлаб чикдрувчи кучлар даражаси каби омиллар мавжудки, 
буларни эътиборга олмасдан бу со^ада муваффакдятга эри- 
шиш мумкин эмас.
Аммо бу мавзуда бундай хусусия i лар устида эмас, бал­
ки мавжуд холат, мувозанатларни \и собга олган цолда бо- 
зорга утишда давлатимизнинг алох;ида роли устида ran 
юритмок^имиз. Узбекистон давлатининг бу жараёндаги 
а^амияти, фаолияти дик^атга сазовордир. Буларнинг ичи­
да энг асосийларини оладиган б^лсак, давлатнинг бозор 
иктисодиётининг шаклланишидаги фаол ташаббускорли- 
ги, бозор асосларининг давлат томонидан яратилиши, хужа- 
ликни бошк,ариш ва ик;тисодиётни тартибга келтиришдаги 
мувозанатни таъминлаш, кетма-кетлик ва ислох,от усули- 
ни мох,ирона к^ллаш, бозорга ижтимоий йуналиш бериш 
кабиларни ажратиб к^рсатиш мумкин.
Мустакдшшк сиёсатининг бошланрич даври, собик; Со­
вет Иттифокдга кирган суверен республикалар билан янги 
муносабатлар урнатиш, юзага келган ута монополияга аста- 
секин бардам бериш, узок вак,т давом этган ута марказ- 
лашган хужалик бошк;арув тизимидан эркин ик^исодий 
^аракатга ^тиш каби шароитда бир яхлит тизимдан бунга 
кдрама-кдрши булган иккинчи тизимга утиш жуда э^тиёт- 
корликни талаб этиб, бозор муносабатларига утишни амалга 
оширишда давлат ролини кучайтиради.
Узок; йиллар давомида т^ла марказлашув, кдтгик; план- 
лаштиришни жорий этиш хужалик юритишдаги мустакдллик 
асосларига шунчалик зарба берганки, ким б^лишидан кдтьи 
назар, ишчими, ташкилотчими, ра^барми — у ижрочига ай- 
ланиб долган. Хужалик сох,асида ташаббускорлик. де*к,он-
www.ziyouz.com kutubxonasi


чилик деярли йук, кдлинган, хдггоки к;онуний так^адан- 
ган, жиноий жавобгарликка тортиш кабилар мавжуд булган.
Бундай шароитда эркин бозор ицтисодиёти шакллани- 
шини уз долита куйиб бериш ва тадбиркорликка узидан- 
узи бирданига утилаверади, деб уйлаш жуда нотугридир. 
Мавжуд тизимни синдириш, марказлашувга бардам бериш, 
планлаштирув тазимини йук, кделишнигина етарли деб то- 
пиш очивдан-очик, бебошлик, тартибсизликни урнатшцдан 
бошкд нарса эмас.
Нобозор ик^исодиётидан бозор ик^исодиётига утиш, дав- 
лат ик^гисодиётидан эркин, хусусийга утиш, марказлашган 
тизимдан воз кечиш ва тадбиркорлик асосидаги ик^исодга 
утиш, умумийлаштириб айтганда, мамлакат буйича эски 
хужалик юритиш усулидан янгисига Утиш бошкдришни, 
тартибга солиб туришнинг хдддан ташк,ари йирик жараёни- 
ни ташкил этишни талаб кдпади. Буларнинг даммаси дав- 
латнинг фаолияти, унинг ташкилотчилиги, ижрочилиги 
кабиларда ^з ифодасини топадики, бу Уз м аз му ни, адамия- 
тига к^ра Узбекистонда бозор муносабатларига утишдаги 
давлат ролининг Узгачалиги деб умумлаштириш хукук,ини 
бераци.

Download 9,88 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   70




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish