Узбекистан Республикаси Олий ва урта махсус таълим вазирлиги олий уцув юртлари талабалари



Download 9,88 Mb.
Pdf ko'rish
bet49/70
Sana03.04.2022
Hajmi9,88 Mb.
#526811
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   70
Bog'liq
Bozor iqtisodiyoti asoslari (M.Rasulov)

Тадбиркорлик фаолиятини белгиловчи хусусиятлардан яна
бири унинг т аш кил этилиши усулидир. Б у ж араён стихияли
ёки таш килий равиш да юз бериши мумкин. Тарихан бу жара

ен ст ихияли пайдо булиб келган.
Л екин хозир бундай б^ли- 
ши мумкин эмас. Чунки стихияли ж араён учун жуда узок; 
вацт керак ва у салбий ок^батларга олиб келади. Бор тажри- 
баларга асосланган холда тадбиркорликнинг шаклланиши- 
ни ташкилий равишда амалга ош ириш и м кони булиб, бун­
да давлат асосий роль уйнайди.
Инновацион тадбиркорлик. Тадбиркорликда ик,тисоди- 
ётдаги янгича иуналиш, янги корхоналар очиш ас ос булиб, 
туб мак;садларни белгилайди. Чунки тадбиркорлик деган- 
да, аввало янгича ишлаш, янги махсулот, ян ги ча хизмат 
хилларини яратиш , янги технология ва усулларни куллаш 
тушунилади. Тадбиркорлик даражаси ян ги махсулот, янги­
ча ишлаб чик;аришни жорий цилиш , ф ан янгиликлари, 
янги технология ни жорий кдлиш даражаси билан белгила- 
нади. Д ем ак, тадбиркорлик аввало ицтисодий янгилик би­
лан богпивдир, яъни у инновацион тадбиркорликдир.
Инновацион тадбиркорликка кейинги ва^гларда ривож- 
ланаётган венчур капитал жуда мос келади. Венчур сузи 
инглизча хатарли маъносини билдиради. У факдт янги май- 
д а корхоналар, каш фиёт, илмий янгиликларга асосланган 
холда иш бош лаши керак булган корхоналарга сарф эти- 
либ, бунинг учун якка каниталдан таш кдри фондлар, хат-
www.ziyouz.com kutubxonasi


токи корпорацияларда шунга кдратилган махсус булимлар
ташкил этилади.
Янгиликнинг даражалари булиб, улар оддий янгилик, тех­
нологик янгилик, инкулобий кашфиётлардир. Оддий янги- 
лик товардаги тухтовсиз узгаришлар, уларнинг такомилла- 
шиб бориш идан иборатдир. Мода, товарлар хусусиятлари- 
ни н г я н г и л а н и б б о р и ш и , истеъм ол ку л ай л и кл ари н и
кенгайтириб боришлар шулар жумласидандир.
Технологик янгилик эса хом аш ёларни, материаллар, 
энергетика хилларини узгартириш, ишлаб чикдришнинг 
янги усулларини куллашни уз ичига олади. Бунда автомат- 
лаш тириш , ким ёвий усуллар жуда кУл келади.
И нкулобий каш ф иёт янги хил товарлар ва уларнинг 
комплексу ишлаб чикдришнинг туб узгариши билан богсшк.- 
дир. Бунда янги тармокдар юзага келади. Масалан, компьютер 
тизими, электроника, видеотехника, туб янги алокд восита- 
лари, космотехника кабилар шулар жумласидандир.
Я нгиликлар даражасидан катьи назар, улар уч йул б и ­
лан ти ж о р и й махсулот даражасига етказилади: 1 )давлат 
корхоналари, 2) “ ички” тадбиркорлик ва 3) тадбиркорлик 
орвдли. И лм ий рояларни амалга ош ириш мухим муаммо- 
лардан хисобланади. Чунки жуда куп илмий тадкукрт ва 
каш ф и ётл ар хаётий амалиётсиз к;олиб кетади. К ам дан- 
кам к а ш ф и ёт л ар , илм ий роялар и ш лаб чик;аришга ва 
ум уман хаётга тадбик; килинади. И л м и й ян ги л и к н ати - 
жалари билан тиж орий махсулот уртасидаги масофа жуда 
узовдир.
Ф ан билан ижтимоий талаб уртасида узаро алокд урна- 
тишда, уларни тижорий махсулот даражасига етказишда дав- 
латнинг урни катта. Аввало давлат уз корхоналаридаги я н ­
гиликлар билан борлик вазифаларни, шунингдек, барча хал к, 
хужалигидаги техник янгилик сиёсатини бошкдради.
Тадбиркорлик нукгаи назаридан давлат секторида бу со- 
хдда маълум кулайликлар билан бирга салбий томонлар хам 
мавжуддир. Бу салбий томонлар бюрократик, сансоларлик 
холатлари билан борлик,- Натижада кутилган самарага эри- 
шилмайди. Бу томондан давлат сектори хусусий сектор олди- 
да заифлик цилади ва янгиликларни хаётга тадбик; кули ища 
хусусий татбиркорлик устунлик кулади.
Илмий тадкукрт натижаларини тижорийлаштиришдаги 
иккинчи йул “ ички” тадбиркорлик булиб, бунда мавжуд 
тадбиркорлик фаолияти тушунилади. Чунки буларда хам 
илмий ечимларни ишлаб чикдришда кулланишнинг имко-
www.ziyouz.com kutubxonasi


ниятлари, янги молиявийресурслар, ишбилармонлик, хдра- 
катдаги тезоблик, маркетинг ти зи м и мавжуд булиб, я н г и
мадсулотни муваффак^ятли тижорийлаштириш ш ароитла- 
рига эга буладилар.
Хусусий тадбиркорликда *ам хдмма нарса силлик, ю з б е - 
ради деб булмайди. Чунки уларда х,ам бюрократлик, бори га 
куникиш, янги ок^мни уз вак^ида сезмаслик, бори б и л ан
кдноатланиш кайфиятлари йук, деб булмайди. Бундай сал - 
бий томонлар мавжудлигини сезган корпорациялар бу со*а- 
даги тусикдарни олиб ташлаш ва тухтовсиз янгиланиб б о - 
риш учун курашиб, ^акдекий тадбиркорлик мо^иятини сак,- 
лаб к,олишга хдрахат кдладилар.
Илмий гояларни янги мэдсулотларда модцийлаштиришга 
кейинги йул туб мазмуни билан тадбиркорлик булиб, ян ги
гоя асосцда корхона бунёд цилишдир. Бу энг орир йул. Ч у н ки
бу янги тадбиркорлик фаолияти билан борлангандир. М аъ- 
лумки, я н ги иш ни бошлаш х,амма вак,т катта к д й и н ч и - 
ликлар билан богливдир. Я нги тадбиркорлик барча н ар са- 
ларни ян ги д ан , бошидан б о ш л аш н и талаб этади. Б у н д а
тадбиркордан зарур пулни т о п и ш , корхонага эга бу л и ш
ва уни иш га тушириш, тижорий иш тажрибасига эга булиш
ва бош ^а бир ^анча м уам м оларни *ал килиш талаб э т и -
лади. Бунда янги гояни м аром ига етказиш , уни реал л аш - 
тириш учун цайта-к;айта кури б ч и к д ш зарурияти м а в - 
жуддир. Я н а банкирлар билан, мадсулот етказиб берувчи- 
лар, истеъмолчилар, улгуржи савдогарлар, реклама аген ти
вакиллари кабилар билан м уом ала кдла билиш ва х а м - 
корликка куш ила билиш укуви булиш и зарурдир. Б у л ар - 
сиз \е ч к;андай мувафф акдятга эр и ш и б булмайди.
Тадбиркорлик ва и^тисодий усиш. Илмий тадодк,от н а - 
тижаларини тижорий ма^сулотга айлантириш , янги то в а р
ва хизмат турларини яратиш со^асидаги энг маъкул йул 
янги корхоналар, янги тармокдар яратищцир. Ш у кунда бу 
со^адаги эн г маъкул йул янги тадбиркорлик, янги к о р х о ­
налар, янги иш бошлаш йули билан янги товар ва хи зм ат- 
лар ишлаб чикдришни ташкил этишдир.
Тадбиркорлик ма^аллий ик^исодий ^олатга катга таъси р 
кУрсатиб, янги иш жойлари яратади, ик^исодий асосни ку- 
чайтиради. Ш унинг учун х_ам бундай тадбиркорлик ик^и со- 
дий тараккиётда энг а^амиятлидир.
Умуман тадбиркорликнинг ю^гшодий таракдиётдали роли, 
урни \ак д ц а ran юритар эканм и з. аввало даром адларнинг
15 — 

Download 9,88 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   70




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish