Уз б е к и с т о н р е с п у б л и к а



Download 16,21 Mb.
bet34/69
Sana22.02.2022
Hajmi16,21 Mb.
#89934
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   69
Bog'liq
Mantiq (M.Sharipov, D.Fayzixo'jayev) (1)

Силлогизмнинг таркиби хулоса асослари (praemissae) ва хулоса (conclusio)flaH ташкил топган. Хулоса асослари ва хулосадаги тушунчалар терминлар деб аталади. Хуло­ санинг мантикий эгаси- S - кичик термин (terminus minor), мантик,ий кесими - Р - катга термин (terminus major), деб аталади. Хулоса асослари учун умумий булган, лекин ху- лосада учрамайдиган тушунча - М - (terminus medius) урта термин деб аталади. Асосларда катта терминни уз ичига олган мулохаза катта асос, кичик терминни уз ичига олган мулохаза кичик асос деб аталади.
S - кичик термин; М - урта термин; Р - катта термин.
Урта термин катта ва кичик терминни богловчи мантикий элемент хисобланади.


СИЛЛОГИЗМ АКСИОМАСИ


Аксиомалар исботсиз чин деб кабул килинган назарий мулохазалар булиб, улар воситасида бошка фикр ва му­ лохазалар асослаб берилади. Силлогизмнинг аксиомаси хулосалашнинг мантикий асосланганлигини ифодалайди. Силлогизм аксиомасини терминларнинг хажмига ёки мазмунига кура, яъни атрибутив таърифлаш мумкин.
Силлогизм хулосасининг асослардан зарурий келтириб чикарилиши куйидаги коидага асосланади: «Агар бир буюм иккинчи буюмда жойлашган булса, иккинчи буюм эса учин­ чи бир буюмнииг ичида булса, унда биринчи буюм хам учинчи буюмнинг ичида жойлашган булади» ёки «Бир буюм иккинчи буюмда жойлашган булса, иккинчи буюм эса учинчи бир буюмдан ташкарида булса, унда биринчи буюм хам учинчи буюмдан ташкарида жойлашган булади». Бу коидани куйидаги шакллар ёрдамида яккол ифодалаш мумкин.


Бу коида силлогизм аксиомасининг мох,иятини тер- минларнинг хажми муносабатлари асосида тушунтириб беради. Силлогизм аксиоманинг мохияти куйидагича: буюм ва ходисаларнинг синфи тугрисида тасдиклаб ёки инкор этиб баён килинган фикр шу синф ичига кирувчи барча буюм ва ходисаларнинг хар бири ёки айрим кисмига хам тааллукли фикр хисобланади.
Масалан:
Тафаккур шакллари объектив хусусиятга эга. Тушунча тафаккур шаклидир.
Тушунча объектив хусусиятга эга.
Силлогизм аксиомасини атрибутив ифодалаганда пред­ мет билан унинг белгиси уртасидаги муносабатга асосла- нилади: бирор-буюм, ходиса белгисининг белгиси, шу буюм, ходисанинг белгисидир; буюм, ходиса белгисига зид булган нарсалар буюм, ходисанинг узига хам зиддир. Силлогизм аксиомаларида фикр шакли ва мазмуни узаро узлуксиз, объектив богланган бир бугуниинг айрим томонларини ифодалайди. Бу бир томондан, хамма уму- мийликка жузъийлик ва яккалик хос эканлигини ва хар бир яккалик жузъийлик, умумийлик хислатига эга булишини ифодаласа, иккинчи томондан, буюм ва белгининг узаро узвий богланганлигини, яъни буюмлар жинси айрим узига хос белгига эга булса, албатта, бу белги шу жинсдаги хамма буюмлар учун хам хос белги булишини ифодалайди. Булар эса уз навбатида яккалик ва умумийлик уртасидаги, микдор ва сифат уртасидаги диалектик алокадорликнинг
тафаккур жараёнида узига хос намоён булишидир.

СИЛЛОГИЗМНИНГ УМУМИЙ КОИДАЛАРИ


Хулоса асосларининг чин булиши хулосанинг чин були­ ши учун етарли эмас. Хулоса чин булиши учун яна маълум коидаларга амал килиш хам зарур. Бу силлогизмнинг умумий




коидалари деб аталади. Улар силлогизмнинг терминлари ва асосларига тааллукди булган коидалар булиб, куйида- гилардан иборат:
1 .Силлогизмда учта термин: катга, кичик ва урта термин­ лар булиши керак. Маълумки, силлогизмнинг хулосаси катта
ва кичик терминларнинг урта терминга булган муносабати- га асосланади; шу сабабдан хам терминлар сони учтадан кам ёки ортик булмаслиги талаб килинади. Агар терминлар сони учтадан кам булса, хулосаси янги билим бермайди.
Масалан: Хамма нотиклар суз санъатини чукур эгал- лагандир.
Суз санъатини чукур эгаллаганлар орасида нотиклар хам бор.
Бу икки мулохазадан хулоса чикариб булмайди, чунки терминлар сони иккита. Терминлар сонининг учтадан ор­ тиб кетиши айният конуни талабларининг бузилиши билан богаик булиб, терминларнинг туртланиши (quarternio termunorum), деб аталувчи хатога олиб келади:
Давлат - иктисодий муносабатларнинг сиёсий ифо- дасидир.
Хар бир инсон учун сихат-сапоматлик энг капа давлатдир. Бу мулохазаларда «давлат» тушунчасининг икки хил маънода кулланилиши четки терминларнинг узаро манти­ кий богланишига имкон бермайди.. Терминларнинг учтадан ортик булиши асослар уртасидаги мантикий алокадор-
ликнинг узилишига хам сабаб булади: Хамма нотиклар - шухратпараст. Цицерон давлат арбоби булган.
Бу икки мулохазадан хулоса чикариб булмайди, чунки бу мулохазалар узаро мантикий ботанмаган.
2.Урта термин хеч булмаганда асослардан бирида тула хажмда олиниши керак.
Агар урта термин хеч бир асосда тулик хажмда олин- маса, четки терминларнинг богланиши ноаник булади ва хулосанинг чин ёки хатолигини аникдаб булмайди.
Баъзи файласуфлар нотикдир.
Кафедрамизнинг хамма аъзолари файласуфдир.
Бу силлогизмда урта термин катга асосда жузъий хукм­ нинг субъекта, кичик асосда умумий тасдик хукмнинг пре­ диката булганлиги учун тулик хажмда олинмаган. Шунинг учун четки терминлар уртасидаги богликдик аникланмаган. Бу асослардан чикарилган хулоса ноаник булади:
Кафедрамизнинг хамма аъзолари нотикдир.


3.Катта ва кичик терминлар асосларда кандай х,ажмда олинган булса, хулосада хдм шундай х,ажмда булиши керак. Бу коиданинг бузилиши кичик ёки катта термин х,аж- мининг ноурин кенгайиб кетишига олиб келади. Масалан:
Хамма талабалар имтихон топширадилар. Хеч бир абитуриент талаба эмас.
Хеч бир абитуриент имтих,он топширмайди.
Бу мисолда кичик термин хджмининг ноурин кенгайиб кетиши хулосанинг хато булишига сабаб булди.
4 .Икки инкор хукмдан (асосдан) хулоса чикариб булмайди. Масалан:
Ишсизлар тадбиркор эмас. Талабалар ишсиз эмас.
5.Икки жузъий хукмдан хулоса чикариб булмайди. Маса­
лан:
Баъзи аёллар тадбиркордир.

Download 16,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   69




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish